Kako su biblioteke postale novi centar okupljanja u Moskvi?

U Kotoru je od 14. do 18. jula održan četvrti po redu Kotor APSS, manifestacija o čijem ovogodišnjem programu više možete pročitati ovdje. Iako sam na početku bila skeptična oko toga šta ja to tamo mogu da čujem i koliko tema o arhitekturi može da mi bude zanimljiva, shvatila sam da nije bilo potrebe za tim. Čula sam dosta inspirativnih i ne-arhitektonskih priča, a o jednoj od njih sam odlučila i da napišem nešto.

Svi znamo kako su biblioteke odavno izašle iz mode i kako, kad smo bili mali i trebala nam je neka knjiga, isključivo bismo je dobili kada bismo znali tačno šta želimo, i nikada nismo imali priliku da lutamo po tom beskrajnom carstvu šarenih korica, i da vidimo kakve sve priče one kriju. Dok smo odrastali, nekako smo prekinuli da posećujemo biblioteke i sve više smo posećivali knjižare jer smo tu da radimo upravo to što smo uvek željeli – da slobodno lutamo između polica i da otkrivamo nove knjige i naslove. Ova priča je baš o takvim bibliotekama, kojih u Moskvi ima, vjerovali ili ne, čak 448!
moskva1

Anastassia Smirnovna, istraživač i pisac iz Rusije, nam je objasnila da se svih 448 biblioteka nalaze na odličnim pozicijama u Moskvi, da većina ljudi ni ne znaju da su one tu, kao i da ne možete da uzmete knjigu ukoliko nemate pasoš, zajedno sa mnogim drugim komplikacijama koje su prisutne i u našim bibliotekama. Anastassia je programski direktor na Strelka Institute for Media, Architecture and Design, jednoj od najinovativnijih i najnaprednijih savremenih obrazovnih institucija. Radila je kao dramaturg i žurnalista, a njen “Afisha vodič kroz Amsterdam” je štampan u velikom broju primjeraka. Smirnova živi i radi u Holandiji, gdje je sa Alexander Sverdlovomosnovala SVESMI, prvu holandsko-rusku praksu koja se bavi arhitekturom, urbanizmom i multidisciplinarnim istraživanjima. SVESMI je 2012. godine došao na ideju da odradi detaljno istraživanje koje se ticalo moskovskih biblioteka i njenih upotreba, a kada su dobili rezultate svog istraživanja shvatili su da moraju na bolji način da iskoriste biblioteke i krenuli u projekt pod nazivom “Otvorene biblioteke”. Teži dio posla je bio kako nagovoriti vlast u Moskvi da prihvati njihovu ideju i dozvoli im promjene. To su uspjeli zahvaljujući istraživanju po kojem jedan član biblioteke grad Moskvu košta 43 eura, dok isti čitalac grad Amsterdam košta samo 4,5 eura godišnje. Ogromna razlika, zar ne?

SVESMI tim je izabrao sedam biblioteka na različitim pozicijama u Moskvi i odlučio da se pozabavi njihovim preuređenjem i vraćanjem u funciju. Jedna od biblioteka je bila i Biblioteka Dostojevskog, čija je posećenost skočila sa 300 posetilaca u roku od šest mjeseci na 300 posetilaca dnevno! Kao i kod većine prostora koji estetski izgledaju jednostavno – socijalna, strateška i prostorna složenost u pozadini ovih projekata je ogromna. SVEMSI je napravio posebne stolove za kojima ljudi mogu da se druže, specijalne police po kojima mogu da istražuju nove naslove, i prostor u potpunosti prilagodio potrebama ljudi, kako za rad, tako i za druženje i odmor. Kada se otvorila prva preuređena biblioteka, prolaznici su prilazili i pitali kakav se to novi butik otvorio, kao i smiju li oni da uđu unutra…

Screenshot_2Od pokretanja projekta do danas, biblioteke su postale jedno od glavnih mjesta okupljanja u Moskvi, a čak su se i nervozne bibliotekarke koje sjede iza svojih tvrđava od punog drveta odobrovoljile. Osnovan je i Centar za razvoj biblioteka u Moskvi koji za cilj ima da razvije sistem za renoviranje svih biblioteka u skladu sa prototipom koji je SVEMSI napravio. Anastassia to objašnjava kao spoj hardvera (same zgrade biblioteke) i softvera (nematerijalni sistem koji čine ljudi i posvećenost da biblioteke nastave da rade). Anastassia nam je takođe šapnula da postoji interesovanje da se ovaj model primjeni i kao franšiza hotela.11745494_932727843433125_7773309744008503924_n

Nadam se da ćemo u skoroj budućnosti i mi imati neko ovakvo mjesto, a do tada, i kada mislite da nešto i nije baš za vas – obavezno pođite, jer nikad ne znate šta možete da čujete i kakve sve ljude možete da upoznate! :)

 

izvor: digitalizuj.me

 

PODIJELI

Tagged under

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Najnovije vijesti

Email obaveštenja

Prijavite se na naša email obaveštenja