Predstava „Samoubice“ na Grad teatru

Dramski program Grad teatra, ove godine koncipiran sa idejom da pokaže najznačanije domaće i regionalne produkcije nastale po klasičnim književnim i dramskim djelima, ali u novom, savremenom čitanju reditelja, nastavljen je gostovanjem Crnogorskog narodnog pozorišta.

Pred prepunim gledalištem scene na Terasi između crkava, ansambl nacionalnog teatra predstavio se dramom „Samoubice“ Nikolaja Erdmana, u režiji Veljka Mićunovića, koji uz Žaninu Mirčevsku i Slobodana Obradovića potpsuje i adaptaciju teksta.


„Oportunizam, lični interes, politička travestija, medijski teror, ljudska glupost i nezajažljiva želja za senzacionalizmom… Svijet u kome danas živimo. Duhovit u pojedinim segmentima, kada se posmatra iz ugla apsurda, a suštinski veoma tragičan. I određen tržišnim vrijednostima. Bez mnogo nade za ljubav i empatiju. Postoje li pravila igre po kojima se funkcioniše u savremenom društvu? I šta je uopšte taj sistem koji toliko krivimo, protiv kojeg se borimo, a ne vidimo mu korijen? Je li amoralno postalo normalno? Postoje li moralna načela ili ih se pridržavaju samo oni koji su nesnađeni? Da li dobrota po pravilu mora biti žrtvovana? U čemu je naš grijeh?”

Dramaturg Slobodan Obradović je tokom rada na ovom tekstu, uzmeđu ostalog, zapisao: „U sumraku savremene civilizacije, gde nema nikakve privatnosti i gde sve gotovo po pravilu počiva na klimavim politikantskim uveravanjima da ćemo, evo, baš za koji čas, početi mnogo bolje da živimo – ideja o revoluciji iscrpljuje se u formuli: masa bez ubrzanja. Nalik današnjim novinskim naslovima zbog čije apsurdnosti imamo puno pravo da se pitamo da li su dva i dva još uvek četiri… U takvim društvenim okolnostima zatičemo Erdmanovog Semjona Semjonoviča, tužnog klovna, krivog bez krivice. On je odlučan ali se neprestano dvoumi. Izgubio je dostojanstvo ali se još uvek seća kako izgleda život koji je dostojan čoveka. Gladan je ali je sit svega. Na ivici je da shvati sistem u kome se humane ideje pretvaraju u floskule, u isforsiranu političku korektnost, u mnoštvo iskrivljenih ogledala, na kraju i u besmisao… Paradoks Samoubice ne nalazi se samo u tome što Erdmanov komad, uprkos svom neveselom naslovu, teoretičari drame olako žanrovski definišu kao „politički vodvilj“. Ne nalazi se ni u činjenici da naslov odgovara sudbini autora koji je po direktivi „sklonjen“ sa umetničke scene svog doba – uzalud su Stanislavski i Bulgakov pisali pisma Staljinu… Jedna šalozbiljna drama koja je do temelja uzdrmala rusku totalitarnu strukturu, ta slika pojedinca koji sopstvenim životom mora da garantuje da je ikada bio živ, u još jednom od paradoksa, pre svega dokazuje da dramski pisci imaju bizarnu ali krupnu prednost u odnosu na kolege iz pozorišne branše”.
Reditelj predstave je Veljko Mićunović, tekst su adaptirali Žanina Mirčevska, Veljko Mićunović i Slobodan Obradović, dramaturg je Slobodan Obradović, kostimografiju je uradila Jelena Stokuća, scenografiju i izbor muzike je uradio Veljko Mićunović, scenski pokret Nada Vukčević.

PODIJELI

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Najnovije vijesti

Email obaveštenja

Prijavite se na naša email obaveštenja