Marko Šelić Marčelo (Paraćin, 1983) pisac je kojem se dogodila muzika, iako hronologija objavljenih dela sugeriše da se desilo obrnuto. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, smjer srpski jezik i književnost. Objavio je studijske albume De facto (2003), Puzzle shock! (2005), Treća strana medalje (2008) i Deca i Sunce (2010), romane Zajedno sami (2008), Malterego, knjiga prva: Rubikovastolica (2012; izmijenjeno i dopunjeno izdanje 2016), Malterego, knjiga druga: Higijena nesećanja (2017), zbirku tekstova O ljudima, psima i mišima (2009), stotinak kolumni za razne redakcije i Napet šou (2014), konceptualno djelo koje objedinjuje peti studijski album i zbirku kolumnističko-esejističkih tekstova, za koji je osvojio nagradu City magazina za album godine. Pažnju javnosti najprije je stekao tekstovima svojih pjesama, kojima je zavrijedeo priznanja poput nagrade TV Metropolis (najbolja pjesma) i Davorin za 2006. i 2009. godinu (najbolji urbani/rok album), a spot za Pozerište prvi je srpski spot uvršten u World chart express evropskog MTV-a. Prvi album bio je najprodavanije izdanje godine na listi IPS-a, tada najrelevantnijoj. Nekoliko godina objavljivao je kolumneu Politici, ali i u Huperu, gde je vodio i rubriku o stripovima. Ovaj angažman ovjenčan je Nagradom za najboljeg mladog strip esejistu na Desetoj smotri mladih strip autora Balkana (2010), a od 2009. i poslom jednog od urednika u redakciji Veselog četvrtka, najvećeg domaćeg izdavača stripova, gdje se stara o svim izdanjima Dilana Doga, italijanskog junaka. Uradio je, takođe, prevod i adaptaciju svih šest knjiga serijala Lokot i Ključ za kuću Darkwood. Učestvovao je u akcijama REX-a, Centra za nenasilje, Centra za ratnu traumu i organizacije ASTRA; temom tolerancije među narodima ex-Yu bavi se i aktuelna televizijska emisija Perspektiva, u kojoj je jedan od naratora i moderatora. Udruženje izdavača i knjižara Vojvodine dodijelilo mu je titulu ambasadora knjige i čitanja (2007), a prva dva njegova romana dobila su Popboksovu nagradu publike za najbolju knjigu 2008. i 2012. Časopis The Men proglašava autora „čovjekom godine“ u kategoriji New Idol (2010), a 2012. Šelić otvara 49. Niški sajam knjiga i grafike. Posljednjih godina angažovan je i u pozorištu: u DADOV-u se 2010. igrala dramska adaptacija romana “Zajedno sami” (po tekstu Branislave Ilić), a radio je i na komadima „Klasni neprijatelj“ P. Stojmenovića (tekst završnog songa), „Istraživač noćnih mora“ N. Zavišića(scenario) i „Doktor Nušić“ K. Mladenovića (tekstovi svih songova). Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu dodijelio mu je počasnu diplomu MagisterHumanitas za pedagoško djelovanje i poseban doprinos razvoju kulture mladih. 

Ognjenka Lakićević je rođena u Beogradu, gdje i dalje živi. Završila Filološki fakultet.

Zbirke: Ispod stepeništa (2002, Mali Nemo), Ulubljenja(internet izdanje), Troje (2016, Samizdat, grupa autora), Ljubavna pisma Guglu (Književna radionica Rašić, 2017), Vodič kroz požare (LOM, 2019.)

Članica alternativne rok grupi Autopark. Dobitnica je nagrade Nagrade El stajl (Elle Style Awards) za književnost. Sa bendom Autopark nastupala je na Egzitu, Bir festu,

Festivalu uličnih svirača u Novom Sadu, Trenčtaun festivalu u Subotici, kao predgrupa bendovima Vajt lajs, Garbidž, kao i samostalni koncerti na svim relevantnim mjestima u Beogradu, Novom Sadu i mnogim drugim gradovima Srbije.Od 2014. redovno drži radionice poezije.