На програму 11. Међународних Његошевих вечери поезије у суботу у 19 часова на Академији знања је представљање књиге Стефана Митрова Љубише „Коментарисано издање Горског вијенца“ коју је приредио проф. др Радмило Маројевић, у издаваштву Народне библиотеке Будве, београдског Штампара Макарија и подгоричког Ободског слова, као и програм под називом „Пјесници у част Његошеву“ који ће услиједити након представљања књиге, а у оквиру којег ће наступити пјесникиње: Милица Бакрач, Вишња Косовић и Саава Радулович, које ће казивати пригодне стихове.

Књигу „Коментарисано издање Горског вијенца“ приредио је и предговор написао проф. др Радмило Маројевић, под насловом Прво коментарисано издање Горског вијенца у чијем Уводу биљежи сљедеће: „(1) Критичари његова времена били су сурови према Стефану Митрову Љубиши као приређивачу и коментатору Горског вијенца (прије свих његов критичар, архимандрит Нићифор Дучић), а Љубишино је издање прво коментарисано, прво латиничко и уопште прво које је транскрибовано са старе графије и ортографије. Његове су грешке касније исправљене, а неки коментари су драгоцјени јер је Љубиша био Приморац, из Паштровићâ, из најближег су сједства тадашње Црне Горе, а и био је, једини од коментатора, (једну деценију млађи) савременик Његошев.

У предговору (Čitaocem) приређивач најављује:

Ja sam naumio i ostale umotvorine vladičine jednu po jednu ovako prenijeti i razjasniti.� Та друга издања нису се појавила: то ни сам Љубиша није хтио послије Дучићеве разорне критике, вјероватно ни Матица далматинска та нова издања не би новчано потпомогла.“- наводи се у уводном дијелу самог Увода.

По програму 11. Међународних Његошевих вечери поезије, у недјељу, 24. децембра, у манастиру Стањевићи од 11 часова биће уприличен округли сто на тему „Његошева философско-теолошка мисао са посебним освртом на текстове митрополита Амфилохија о Његошу“, а учесници су: митрополит Јоаникије, отац Јефрем (игуман манастира Стањевићи), др отац Павле Кондић, проф. др Микоња Кнежевић, академик Синиша Јелушић, проф. др Горан Максимовић, проф. др Радмило Маројевић, проф. др Борис Брајовић, проф. др Јелица Стојановић, др Будимир Алексић, др Миодраг Чизмовић, мр Вишња Косовић, Гојко Божовић и Милутин Мићовић. Такође, у наставку, биће ријечи о покретању иницијативе за оснивање Његошевог института у Стањевићима, као и о формирању одбора за израду Његошеве енциклопедије.