Stvaralaštvo Stefana Mitrova Ljubiše (1822-1878) inspirisalo je i muzičke stvaraoce. Najkompleksija i najsadržajnija dela jesu opere komponovane na tekstove ovog cenjenog književnika u XIX veku, pri čemu je on jedinstven primer u našoj književnosti i muzici. Od stranih kompozitora, italijanski kompozitor Dionizije de Sarno–San Đorđo (1856-1937) komponovao je operu „Gorde“ („Kako Crnogorka ljubi“). Od jugoslovenskih kompozitora, Mihovil Logar (1902-1998) komponovao je TV operu „Paštrovski vitez“ 1974. godine. Libreto opere sastavio je Mihailo Ražnatović (1921), prema tekstu Ljubišine pripovetke „Kanjoš Macedonović“ (objavljene 1875. godine u knjizi „Pripovjesti crnogorske i primorske“).
Logarova opera je sastavljena iz tri čina: I i III se zovu isto – „Venecija“, a II čin se zove – „Paštrovići“. U I činu prikazana je atmosfera evropskog i svetskog grada Venecije i ponašanje njenih građana prema paštrovskom trgovcu. Recipijent ima priliku da sazna kako Mleci ne poštuju ni etičke norme ni trgovačke sporazume, postignute onda kada se Paštrovići predaju Mlecima (1423).
U II činu paštrovski trgovac Kanjoš Macedonović razgovara sa svojim saplemenicima o carini koju su im Mleci nametnuli, i rešava da uloži žalbu na presudu suda. Sa putnim nalogom dobijenim od paštrovskih sudija Kanjoš kreće u Veneciju. Građanima Venecije on saopštava da će se javiti kao dobrovoljac – zatočenik, umesto Dužda, i suprotstaviti se Furlanu, koji je ugrozio Veneciju.
U III činu klavirskog izvoda nije detaljno opisano suprotstavljanje Kanjoša Furlanu i njihov međusobni razračun, već je, nakon borbe, sam Kanjoš kratko prepričao na koji je način pobedio Furlana (suprotno tome, u TV postavci, reditelj je detaljno borbu i okolnosti u kojima se ona odvila). Veći deo III čina, naročito finale, opisuju zahvalnost Venecijanaca hrabrom Paštroviću. On od venecijanskog dužda ne uzima ni blago, ni njegovu kćer za ženu, nego ostaje skroman, „i samo odnosi kući priču“ (akademik Novo Vuković).
Logar je pripovedačku prozu, Ljubišine pripovetke, preveo na jezik ritmičke proze. To je bilo veoma teško, zato što je pripovetka epska, a trebalo bi da bude lirska ili epsko-lirska, da bi kompozitor mogao da je muzički lirilizuje. U sadržajnom pogledu, libretista opere – Ražnatović, koristio je umetničku slobodu da bi postigao dramsku tenziju, te se delovi pripovetke i libreta mestimično razlikuju.
Televizijska opera „Paštrovski vitez“ snimljena je za ovaj medij 1982. godine u režiji Arse Miloševića i RTB. U operi je učestvovala mnogobrojna glumačka i pevačka ekipa, u kojoj su Milenko Pavlov, Vera Zloković, Veselin Stijović (glumci), kao i Gordana Jevtović, Milivoje Petrović (pevači) i mnogi drugi. Takođe, u ovom muzičkom deluTakođe, u ovom muzičkom delu učestvovali su i Hor i Simfonijski orkestar RTB sa dirigentom Mladenom Jaguštom, zatim Hor KUD „Ivo Lola Ribar“, koji je tumačio Mletke, i Hor KUD „Branko Cvetković“, koji je tumačio Paštroviće.
Reditelj TV opere je koristio različite rediteljske postupke da bi prikazao određene delove opere: dim, pretapanje slike (znači, nije zadržao Logarovu koncepciju muzičkog materijala po činovima), i reminscencije. Što se tiče scenografije i dekora korišćenog u TV operi, evidentno je da se težilo jednoobraznoj scenografiji za svaki od dva naroda, kao karakterizacija svakog naroda posebno. Tako je paštrovsko tle prikazano kao kamenito, sa jako malo skromnog nameštaja. Nasuprot tome; mletački trgovi prikazuju visoke građevine (kulisa stubova), lepo obučeno građanstvo i slično (čime se postiže aktuelizacija položaja Mletaka u odnosu na Paštroviće).
I u domenu elektronske montaže postignuti su za dramaturgiju značajni efekti. U tom smislu, posebno mesto predstavlja dvoboj Kanjoša i Furlana. Da bi prikazao Kanjoševo lukavstvo – situaciju kada je junak postavio Furlana ka suncu i zaslepeo ga, recipijenti imaju prilike da vide preko ekrana veliki, okrugli, žuti bljesak, nakon kojeg je Kanjoš prikazan kako mačem probada protivnika.
Opera „Paštrovski vitez“ predstavlja zanimljivo muzičko delo. U trajanju od 51 minut i 18 sekundi, kompozitor je uspeo da sačuva i istakne ideje pisaca pripovetke – hrabrost, pravdoljubivost, patriotizam i požrtvovanost glavnog lika – Paštrovića Kanjoša. Logarev autorski pečat ogleda se u folklornim obeležjima, koja se javljaju tokom cele opere (između ostalog, u operi se nalazi obrada melodije narodne pesme „Oj, vrsuto, goro velja“, a na takođe obrađene stihove narodne pesme „Na taraci pred Kotorom“).
Bogatstvo zvuka Logar je postigao suprotstavljanjem raspevanih melodija, karakterističnim za evropsko nebo i – folklornih, najčešće dvoglasnih crnogorskih melodija, nepravilnih ritmova, koje su u ovoj operi namenjene višeglasnom horu. Takođe je zvučnom bogatstvu doprinela raznovrsna i bogata orkestracija.
Mihovil Logar, kroz muzičke elemente i koreografske tačke, spaja estetiku muzike sa estetikom književnosti, scenografije, koreografije, glume i televizijskim medijem. Izvor ovih ideja potekao je iz književnog obrasca – pripovetke, koja je ostavila neizbrisiv lični pečat Stefana Mitrova Ljubiše, a zatim i Logara kao patriota i vrsnih stvaralaca.
Mr Ana M. Zečević
Tekst je štampan je u listu „Jedinstvo“ (br. 83-84, god. LIV, Priština 28-29.03.1998, str. 11)
*
Mr Ana M. Zečević je objavila više knjiga, a ovdje izdvajamo Paštrovski vitez – Muzička igra u tri čina Mihovila Logara (Spomen dom Reževići i Udruženje Kompozitora Crne Gore, Reževići–Podgorica 2000) koju je pripredila za štampu i za koju je napisala predgovor.
Priredio Dušan Medin
