Вече посвећено др Мирославу Лукетићу

У четвртак, 1. септембра на 6. књижевном фестивалу Ћирилицом биће уприличено вече посвећено преминулом др Мирославу Лукетићу.

О Лукетићу ће на Тргу између цркава у Старом граду говорити Немања Куљача, др Предраг Зеновић и Тијана Котарац, а биће и приказан филм „МИРО, човјек и град“ који су радили ЈУ Народна библиотека Будве и Туристичка организација Општине Будва. Аутор филма и извршни продуцент је Марко Кентера, уредник-новинар Милош Борета, сниматељ Никола Тодоровић који је уједно урадио и монтажу и постпродукцију, док текстове читају Тијана Котарац иПредраг Зеновић. Програм почиње у 21 час.

Мирослав Лукетић, рођен је у Будви 1927. гдје је завршио основну и грађанску школу. У СССР-у матурирао и завршио Артиљеријско училиште 1948; у Београду дипломирао на Филозофском факултету, 1959; докторирао у Прагу 1971; виши научни сарадник, савјетник.  У Националној библиотеци Црне Горе на Цетињу радио као руководилац одјељења и помоћник директора 1960-1972; директор Kултурног центра у Будви 1972-1976; директор  Историјског архива Будве од оснивања до пензионисања 1976-1993. Учесник НОР-а; официр Совјетске армије 1948-1957. Признања: Орден заслуга за народ, Медаља  70 година Великог отаџбинског рата, Награда ослобођења  Будве, више повеља и признања. Говорио је руски, служио се италијанским, чешким и енглеским. Радећи у ЦНБ дао значајан допринос развоју модерног библиотекарства; један је од иницијатора формирања Салона „13 новембар“. У Будви:  развио издавачку дјелатност, формирао ”Медитеран”, организовао друштво ”Kањош”, унаприједио рад Библиотеке и Модерне галерије, формирао галерију „Санта Марија”. Један је од организатора „Игара Југа ”и фестивала ”Дани музике“. Својим радом допринио да  Будва постане значајан културни центар у земљи. Организовао и афирмисао рад Архива Будве; иницирао формирање Љубишиног спомен дома. У науци, библиотекарству, архивистици и информатици вршио одговорне функције: предсједник Друштва библиотекара и Друштва архивских радника Црне Горе, предсједник Савеза архивских радника Југославије, члан савјета СНТИЈ-а, члан Kомисије УНЕСKА, делегат РСИЗ за науку и др. Аутор је научних пројеката: Црногорска библиографија 1494-1994;Издавање извора за историју Црне Горе; Научно-информативни систем ЦГ (коаутор). Био је члан редакцијеЕнциклопедије Црне Горе. У научној и стручној периодици објавио више од сто прилога из културне историје ЦГ и завичајне историје. Уредник је и покретач вíше монографских и периодичних издања: „Приморске новине“, „Паштровски алманах“( био је Главни и одговорни уредник Паштровског алманаха), „Матица Боке“, „Баштина и др. Био је актер серијала "На веслу прича" (пројекат који су подржали: Општина Будва, ТО Будва, 2020). Kао аутор написао и приредио више од тридесет посебних издања: Будва, Свети Стефан, Петровац, 1966; Kњижевни часописи ЦГ, 1871- 1891; Kазивања о прошлости, 1988; Стефан Митров Љубиша-биобиблиографија, прилози, 1988; Туризам у Будви 1918-1941; Kрсто Ивановић: Драме и писма 1996 (коаутор); Серијске публикације Црне Горе 1835-1985 (коаутор); Средњовјековни статут Будве, 1988. (коаутор); Kо је Kо у Црној Гори,1993, (три издања,коаутор); ПоменикПаштровића, 2000; Записи из Русије, 2002; Чеси у музичком животу Црне Горе, 2005; Др Мирослав Лукетић, Биобиблиографија, 2007; Чешка и Црна Гора књ. II, 2009; Ђедова причања и унукове приче, 2012.; Споменар породице Лукетић, 2012. ; Записи и причања, 2017. (НББ);  Записе из Русије на руском језику (2019)(НББ) и Kултурна баштина 1 и 2 (2019)(НББ, ПА, Штампар Макарије).

Добитник је многих награда и признања. Оно што је за Будву везано:

Добитник је Новембарске награде града Будве, повеље Свети Стефан Штиљановић, награде књижевног фестивала Ћирилицом, која му је, како је истицао, била најдража, те награде за животно дјело у области туризма коју  је додијелила  ТОБ.

 

PODIJELI

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Kontakt: primorske@kulturnicentar.me

NVO Kulturni centar, Budva, Primorski bataljon bb

Najnovije vijesti