ISTINA O ŠEĆERU

 Da li biste mogli da pojedete jednu kocku šećera?  A recimo, dvadeset odjednom?

 

Većina ljudi ovo radi svakog dana, a da toga nisu ni svijesni!

 

Poređao sam kocke šećera pored proizvoda, u količini koja se unutra nalazi. Pogledajte koliko zapravo ima šećera u hrani koju jedemo i pijemo.

  

Kada eksirate jednu flašicu Koka-Kole po hladnom danu, to je isto kao da ste progutali odjednom celu Milku.

milka-secer.jpg

koka-kola-flasica-secer.jpg

 

Energetska pića? Po pitanju šećera, ista priča.

guarana-red-bull-energetska_pica-secer.jpg

 

Šveps može da zavara svojim gorkim ukusom.

sveps-secer.jpg

 

Što se tiče sadržaja šećera, ne razlikuje se od Koka-Kole.

 

Ok, uzećemo onda čaj, on sigurno nema mnogo šećera. Oh wait...

nestea-secer.jpg

 

Imam drugara koji za jedan dan stuče cijelu flašu Koka-Kole od 2l. Pozdravljam ga ovom prilikom.

koka-kola-velika-secer.jpg

 

Većina suvišnog šećera završava kao masne naslage u našem telu. Nisu masti te koje goje - šećer je glavni krivac.

Voćni sokovi. Ovde posebno obratite pažnju:
SVAKI LITAR VOĆNOG SOKA KOJI VIDITE U RADNJI SADRŽI OVOLIKU KOLIČINU ŠEĆERA KAO NA SLICI.

vocni-sokovi-secer.jpg

 

Proizvođači sokova imaju jedan marketinški trik: na kutiji napišu BEZ DODATOG ŠEĆERA (NO SUGAR ADDED), i mnogi ljudi tako pomisle da unutra nema šećera.

Štos je u sledećem: u soku se već nalazi ogromna količina šećera iz voća. Tačno je da šećer NIJE DODAT, ali i bez dodatka, U JEDNOJ KUTIJI SOKA IMA ŠEĆERA KAO U DVIJE CIJELE MILKA ČOKOLADE!!!

Ovo važi za bilo koji sok - i ona krdža od 50 centi, i onaj Sega-Mega organic anti-stress od 2 era... što se tiče šećera, nema velike razlike.

 

Evo još jedne opšte zablude - Cedevita. Mnogi ljudi je piju sa idejom da je zdravija - opet, zbog marketinga koji propagira ideju o vitaminima. U realnosti, Cedevita je skoro potpuno čist šećer.

cedevita-secer.jpg

 

Crna čokolada. U mnogim tekstovima ćete naći informacije kako je crna čokolada zdravija i manje goji. U realnosti - ona sadrži istu količinu šećera kao i mliječna čokolada.

crna-cokolada-secer.jpg

 

A sada jedna veoma važna tema: Proizvodi koji sadrže u sebi nazive poput Fitness, Wellness, Slim, Anti-Stress i slično. Ovo je možda i najveća zabluda od svih.

wellness-keks-secer.jpg

  

Ljudi koji rade u marketingu znaju da se mnogi "pale" na termine kao što su fitness, anti-stress, wellness, i slično.

Nažalost, ljude je lako prevariti. Dovoljno je da ime proizvoda sadrži neki od ovih fensi termina, i mnogi ljudi će to kupovati u nadi da će smršati dok sede ispred TV-a i to grickaju.

fun-fit-bonzita-secer.jpg

musli-secer.jpg

Čuvajte se proizvoda koji imaju ove fensi "fitnes" nazive! Obavezno pogledajte koliko zaista ima šećera (to je naravno napisano na poleđini, sitnim slovima tako da se jedva vidi i dešifruje).

Sve vrste keksa - ne samo što imaju šećer, već i obiluju prostim ugljenim hidratima, koji deluju isto - stvaraju masne naslage.

domacica-secer.jpgjafa-keks-secer.jpgnoblice-secer.jpgplazma-secer.jpg


Još jedan artikal za koji se malo zna - kečap.

kecap-secer.jpg

 

NIJE NI ČUDO ŠTO MNOGI LJUDI NE MOGU DA SMRŠAJU. ŠEĆER JE SAKRIVEN U OGROMNOM BROJU PROIZVODA, NE SAMO U ONIMA KOJI SE ZVANIČNO ZOVU "SLATKIŠI".

Industrija hrane koristi šećer gde god može, jer je to najjeftiniji način da hrana bude ukusna i da nas drže vezane za proizvod.


Sve više naučnika zalaže se da se šećer proglasi za drogu.

Ovo je jedna MALA Nutela. Htio sam da naređam i za veliku, ali mrzjelo me - zamislite ogromnu planinu od kocki šećera.

nutela-secer.jpg

 

Eurokrem od 100 grama.

eurokrem-secer.jpg

 

Džepne čokoladice su poseban marketinški trik - ljudi ih kupuju jer imaju osećaj da će tako pojesti manje šećera.

kinder-bueno-secer.jpg


Sladoled - zato što je hladan, ne odaje utisak da ima previše šećera dok ga jedemo.

sladoled-secer.jpg

 


Ovo je jedan MALI milkšejk iz Meka. 
Za dva minuta posrčete 34 kocke šećera. PRIJATNO.

milksejk-secer.jpg

 

 izvor:http://istokpavlovic.com/istina-o-seceru/

PODIJELI

Tagged under

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Kontakt: primorske@kulturnicentar.me

NVO Kulturni centar, Budva, Primorski bataljon bb

Najnovije vijesti