Bio je 11. jun 1997. godine (12. jun po našem vremenu), kada je svijet bio svjedok jedne od najvećih predstava jednog od najvećih umjetnika pod obručima. Od tada je prošlo 16 godina.
Igrala se peta utakmica velikog finala NBA lige, Čikago Bulsi dobili su dvije kod kuće u Junajted Centru, a Juta Džez treću i četvrtu u svom Delta Centru. Peta se takođe igrala u Solt Lejk Sitiju i “džezeri” su imali priliku da het-trikom dovedu dinastiju “bikova” na 48 minuta od gubitka titule.
A, onda se Amerikom (i svijetom) proširila vest da je Majkl Džordan bolestan, da se otrovao hranom između četvrte i pete utakmice, da leži u krevetu, da nije trenirao i da neće igrati.
“Bio sam uplašen, nisam znao šta mi se događa”, prepričao je poslije Džordan događaje u noći poslije četvrte uktamice i dodao:
“Bio sam praktično paralizovan. Potpuno sam dehidrirao, nisam mogao da se pomjerim”. Ležao je u hotelu i razmišljao kako da pomogne sebi. Pozvao je klupske ljekare koji su mu, nakon pregleda rekli:
“Nema šanse da igraš”.
Juta je bila u naletu.
Džordan je ostao da leži u hotelskoj sobi. Nije otišao na trening narednog jutra, nije se pojavio ni na raspucavanju u dvorani na dan utakmice. U ekipi su već slutili šta ih čeka.
I onda, oko 15 časova popodne, tri sata prije početka utakmice, Džordan se pridigao iz kreveta i krenuo ka Delta Centru. Sat i po kasnije, oko 16.30, Skoti Pipen pojavio se pred novinarima koji su pratili Bulse i rekao:
“Kako sada izgleda, nisam siguran da će imati snage da obuče dres. Nikad ga nisam video ovakvog. Izgleda loše, mnogo loše”.
Džordan je poslije opisao šta je uradio u svlačionici. Legao je na leđa i počeo da zamišlja sebe kako trči, skače, šutira, zakucava, blokira. Kako radi ono što najbolje zna. Pridigao se i polako se obukao u dres, posle čega je potražio trenera Fila Džeksona.
“Mogu da igram”, rekao mu je, iako je u tom trenutku imao temperaturu 39,3.
“Reći ću ti kako se osećam kako utakmica bude odmicala”, dodao je i otišao ka terenu.
Kasnije je ispričao da nije bio siguran da li će moći, ali da je želio da podigne ekipu svojim prisustvom.
Na početku utakmice, ništa mu nije polazilo za rukom. Djelovao je umorno, sporo i dekoncentrisano, kao da će se srušiti svakog trenutka. Neke analize kasnije pokazale su da je u punom sprintu bio na svega 65 odsto od svoje standardne brzine.
Na polovini prve četvrtine, tokom tajm auta, Džordan se bukvalno srušio na stolicu, zatvorio oči i zanijeo.
“Jedva je sjedio”, rekao je Luk Longli.
Džordan nije bio ni od kakve koristi za ekipu u prvoj četvrtini. Kada je počela druga, Juta je već vodila 16 poena razlike i jurila ja 3:2.
Tada se nešto, u fizičkom, emotivnom i mentalnom smislu, dogodilo kod najvećeg košarkaša svih vremena. Počeo je da trči brže, da pogađa šuteve. Odjednom, postao je onaj dominantni “Em-Džej”. Ubacio je 17 poena u drugoj. “Sve je bilo u vezi želje. Odjednom sam se osjetio snažno”, ispričao je kasnije.
Na poluvremenu, dobio je mnogo tečnosti s vitaminima i ledene peškire. Ali, virus ga je ponovo pobjedio u trećoj. Džon Stokton i Karl Meloun za to vrijeme odveli su svoj tim do 77:69 na startu četvrte, kada je Džordan odlučio da ne bude baš tako.
Poveo je Bulse do serije 10:0, kojima su se gosti vratili u vođstvo pet minuta prije kraja. Pogodio je dugu dvojku, pa su on i Toni Kukoč vezali po trojku i onda je sam riješio stvar za 79:77, tako što je pogodio šut preko svog zakletog čuvara Brajona Rasela.
Već je stigao do 33, ali posao nije bio gotov.
“U trećoj, osjetio sam se jako slabo. Mislio sam da me je onaj nalet iz druge četvrtine prošao i da neću pronaći energiju ponovo. Ne znam kako sam odigrao četvrtu. Samo sam govorio sebi da sam dobro i da je sve OK”, ispričao je kasnije Džordan.
Tri minuta pre kraja, Stokton je ubacio trojku za 84:81. Džordan je odmah odgovorio - 84:83.
Nešto kasnije, Stokton ga je faulirao, a s penala Džordan je pogodio prvo za 85:85, promašio drugo, ali je uz pomoć Kukoča došao do lopte i pozvao novi napad. Pipen je tražio loptu na postu protiv Džefa Hornačeka, Stiv Ker je bio sam u uglu, ali su Pipen i Džordan odigrali lijepu akciju u kojoj su Pipena udvojili Hornaček i Rasel, a on vratio loptu do lidera, koji je lagano pogodio trojku!? Stokton mu je stavio ruku pred lice, ali nije vrijedilo. “Nikada nismo željeli da udvajamo tako da Džordan ostane sam i tada smo to uradili”, rekao je trener Jute Džeri Sloun.
Svega 26 sekundi prije kraja, Bulsi su vodili 88:85. Ni to nije bilo dovoljno od već izmučenog Džordana za pobjedu. Na drugoj strani, Stokton je probio odbranu i namjestio zakucavanje Gregu Ostertagu za 88:87, 15,2 sekunde prije kraja.
Bulsi nisu tražili tajm-aut, brzo su izveli loptu i izigrali “džezere”, Kukoč je dodao Longlija, koji je zakucao za 90:87, svega 6,2 sekundi prije kraja. Džezu je ostalo dovoljno vremena za trojku. Namjestili su akciju za svog najboljeg trojkaša Hornačeka, koji je promašio sekund pre kraja.
Džordan, koji je igrao 23 od 24 minuta u prvom i 21 od 24 minuta u drugom poluvremenu, srušio se na parket. Iznio ga je Pipen.
“On je najveći i svako je to mogao da vidi večeras”, rekao je Pipen.
“Kada se uzmu sve okolnosti pod kojima je odigran meč, koliko je bio važan i koliko je njemu bilo loše, moram da kažem da je ovo najveće Majklovo veče kojem sam prisustvovao”, rekao je trener Džekson. “Ovo je bio herojski nastup, koji ga čini legendarnim”, dodao je.
U šestoj utakmici serije, Čikago je u svojoj dvorani dovršio posao i rezultatom 4:2 osvojio petu od šest titula iz ere Džordana, Pipena i Džeksona. I naredne sezone, Juta i Čikago igrali su veliko finale i opet su bolji bili Bulsi, posle čega se “Leteći” drugi put povukao i ostavio Bulse bez titule do danas.
“Flu Game” ostaće kao najveća od najvećih utakmica koje je odigrao: 39 temperatura, 38 poena za 44 minuta u igri, sedam skokova, pet asistencija, tri ukradene lopte i jedna blokada.
Neki od nas imali su sreću i privilegiju da gledaju ovaj meč uživo, tako da je ovaj tekst posvećen prije svega našim čitaocima koji su tada bili previše mali da bi se sjećali. A, ako volite košarku, ovo ne smijete da ne znate.
Izvor: mondo.rs
Detalje sa utakmice pogledajte ovdje: