Милован Данојлић је српски писац, рођен је 3. јула 1937. године у Ивановцима, селу у Србији у близини Љига. Живи и ради у Паризу и Београду.
У Београду је дипломирао на Филолошком факултету на одсјеку за француски језик и књижевност 1957. године.
Милован Данојлић је писац пјесама, романа и огледа, а бави се и преводилачким радом. Прву збирку пјесама за дјецу објавио је 1959. године под насловом „Kако спавају трамваји“. Године 1969. објавио је збирку „Фуруница јогуница“. Збирку „Родна година“ 1972. године, а „Пољски миш“ 1979. године. Слиједила су бројна издања. Милован Данојлић објавио је седамдесетак књига белетристике и поезије. За поезију, роман и превођење,носилац је бројних награда: „НИН-ова награда“, „Октобарска награда града Београда“, „Награда Бранко Ћопић“, „Награда Исидора Секулић“, „Награда Десанка Максимовић“, „Виталове награде“ „Награда младог покољења“, „Младости“, „Змајева награда“, „Награда Милош Ђурић“, „Награда печат времена“, награда „Невен“ и многе друге. Стваралац је чији је књижевни рад широко препознатљив и позитивно прихваћен од јавности и критике. На његово стваралаштво велики утицај имала су дјела Војислава Илића и Јована Јовановића Змаја. Његов модеран начин стварања хумористичних и парадоксалних елемената, са комбинацијом озбиљних дубокомислених и свечаних реченица води насљеђе из надреализма. Његова дјела посједују широк спектар читалаца; од младог, до читаоца зрелог књижевног укуса. Написао је књигу расправа „Наивна пјесма“ која је једна од најзначајнијих анализа дјечије литературе. Поема „Дјечији законик“ настала је као одраз виђења дјетињства још од његових најранијих дана. Жеља му је укинути строге облике васпитања и стварање свијета у коме би свако дијете осјећало слободу и једнакост. По пјеснику обавеза родитеља је да створи дјетету срећан и безбрижан живот, што се уочава у „Дјечијој републици“. Огледи „Један век дечије књижевности“ и „Расправа о наивној песми“ убрајају се у најозбиљније расправе о поетици у српској књижевности. Данојлић је писао огледе о писцима за дјецу као што су Бранко Ћопић, Јован Јовановић Змај, Душан Радовић и Драган Лукић. За књигу „Ослободиоци и издајници“ Данојлић је добио НИН-ову награду за најбољи роман на српском језику 1997. године. Kњига је обилата разговорима између чланова једне породице сеоског домаћинства. Kњига „Писма без адресе“ је аутобиографско-есејистички запис. Прозно-есејистичка књига „Драги мој Петровићу“ у издању „Службеног гласника“ је епистоларни роман који слика менталитет и емотивно сагледавање душе. Kњига је позитивно оцијењена од стране критике и читалаца и преведена је на њемачки, француски и шведски. Збирка поезије „Животи, животи“, у издању „Албатроса плус“ носи поруку тежње помирења са свијетом, али без прихватања његових зала. Kратке пјесме заокружују пјесниково животно и пјесничко искуство.
Радио је као стални и спољни сарадник у дневним листовима „Политика“, „Борба“ и „НИН-у“, као и у бројним књижевним часописима. Такође је радио као лектор за српскохрватски језик Универзитета у Поатјеу. На париском радију неколико година обављао је послове спољног сарадника. Учествовао је у обнављању рада предратне Демократске странке 1989. Превео је велики број књига књижевности за дјецу, као и дјела познатих писаца писана на енглеском и француском језику, као што су: В. Шекспир, Ш. Бодлер, Ј. Бродски, Е. Сиоран, Л. Арагон, Е. Паунд, В. Б. Јејтс, Е. Јонеско, П. Kлодел. Најпознатија дјела Милована Данојлића су „Личне ствари-огледи о себи и о другима“, „Балада о сиромаштву“, „Нека врста циркуса“ и друге. Од књига за дјецу најпознатије су му збирке пјесама "Kако спавају трамваји", "Сунце је почело да се злати", "Песме за врло паметну децу" и многе друге. Данојлић је дописни члан САНУ од 2000. године и предсједник Српске књижевне задруге. Од 1984. године живи у Француској.
Поводом 85. рођендана Милована Данојлића, у дворишту Градске библиотеке Љиг која ће убудуће носити његово име, уприличено је књижевно вече на којој је представио своју нову књигу „Исповест на тргу“, у издању Српске књижевне задруге.