Проза Владимира Кецмановића

У четвртак, 25. августа на Тргу између цркава у Старом граду Будве, у оквиру шестог књижевног фестивала Ћирилицом говорићемо о прози Владимира Кецмановића. У програму који почиње у 21 час, поред аутора, учествује и проф. др Горан Радоњић који ће представити Кецмановићеву прозу.

Владимир Kецмановић (Сарајево, 1972) дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на Kатедри за општу књижевност са теоријом књижевности.

Објавио је романе: Последња шанса (1999), Садржај шупљине (2001), Феликс (2007), Топ је био врео (2008), Сибир (2011), Осама (2015) и збирке приповједакаЗидови који се руше (2012) и Kао у соби са огледалима (2017). Са Дејаном Стојиљковићем објавио је роман Kаинов ожиљак (2014) и трилогију „Немањићи“: У име оца (2016), Два орла (2016) и У име сина (2017). Објавио је и есејистичко-биографску књигу  Das istPrincip! (2014) и есејистичко-историографску књигу Два крста и једна крв (2017). Са историчарем Предрагом Марковићем написао је књигу Тито, поговор (2012).

Добитник је стипендије Фондације „Борислав Пекић“ и награда: „Бранко Ћопић“, „Меша Селимовић“, „Печат времена“, „Хит либрис“, „Витез српске књижевности“, „Перо Деспота Стефана“, „Kрст Вожда Ђорђа Станимировића“, Велике награде Андрићевог института у Андрићграду за роман Осама, као и Андрићеве награде за причу Ратне игре из збирке Kао у соби са огледалима.

Kецмановићева проза доживјела је више филмских, позоришних и драмских адаптација и преведена је на енглески, француски, њемачки, украјински, мађарски, румунски језик...

Превод романа Топ је био врео (The Canon Was Red Hot) номинован је за награду „Dublin impact“, која се у Даблину додјељује за најбољи роман на енглеском језику.

Сценариста је серијала Сенке над Балканом и Државни службеник...

Владимир Kецмановић је стални колумниста листа Политика. Повремено пише за више медија у земљи и у окружењу. Власник је и уредник издавачке куће ВИА. Члан је књижевне групе П–70 („Проза на путу“) и Српског књижевног друштва. Живи и ради у Београду.

 

PODIJELI

Tagged under

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Kontakt: primorske@kulturnicentar.me

NVO Kulturni centar, Budva, Primorski bataljon bb

Najnovije vijesti