Андрија Радуловић, књижевник, уређивао је више часописа за књижевност, културу и умјетност, есејиста, публициста, књижевни критичар, антологичар, преводилац , рођен је 3. фебруара 1970. године у Подгорици у породици просвјетних радника.
На Универзитету Црне Горе студирао је историју. Завршио Педагошки факултет (професор разредне наставе) на новосадском Универзитету.
Аутор дванаест књига поезије и двије антологије поезије, као и низа текстова из свијета културе и умјетности у дневним и међунаордним реномираним листовима, новинама и часописима.
Објавио је следеће књиге:
„Поглед с моста“ („Унирекс“, Подгорица, 1994);
„Знак у пијеску“( ‘’Град писаца’’, Херцег Нови, 1995);
„Поноћ на Дону“(“ Ободско слово“, Ријека Црнојевића, 1997);
„Огњено ребро“ („Ступови”, Андријевица , 1998; рукописна рецензија Матије Бећковића);
„Ријеч са југа“(Избор кратких пјесама на руски језик; „ Октоих,“ Подгорица, 2000);
„Анђео у пшеници“( „Апостроф,“ Београд, Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица, 2002);
„Огњено ребро“(на бугарски ), Софија , 2003;
„Coasta de boc“ (на румунски језик), Трговиште, 2006;
„Снијежна азбука“, Октоих, Подгорица, 2007;
„Звоно“(поема), Унирекс, Подгорица, 2008;
„Бивше краљевство“ , Удружење књижевника Црне Горе, 2010;
„Снежная азбука“ (на руски језик), Твер, Русија, 2011;
„Snežna azbuka“ (на словеначки језик), Љубљана, 2013;
„Језерски врх“ (Антологија поезије поводом 200-годишњице рођења Петра II Петровића Његоша), Књижевно друштво „Његош“ , Никшић, „Штампар Макарије“, Београд 2012/2013;
„Бијела пчела Волта Витмена“ („ Ободско слово“, Подгорица „ Штампар Макарије“, Београд, 2015);
„Снијежна азбука“( аудио књига , текст чита Дејан Ђоновић; Библиотека за слијепе Црне Горе, Подгорица, 2017.
„Кад бих плакао као виноград“( „ Унирекс,“ Подгорица, 2018).
„Генерал и ласта“ (Удружење књижевника Црне Горе , Подгорица, 2021)
„Генерал и ласта“ (аудио књига, текст чита Жана Гардашевић; Библиотека за слијепе Црне Горе, Подгорица, 2022)
Добитник је бројних домаћих и међународних књижевних награда и друштвених признања међу њима су и: Грамота Литерарног музеја Бугарске,(Софија);
Интернационална награда Носиде (УНЕСКО), Италија; Повеља за посебан допринос култури-Аниноаса, Румунија; „Марко Миљанов“ -Годишња награда Удружења књижевника Црне Горе за најбољу књигу; Златно перо Русије,( Москва);
Тверска Грамота, Министарство културе Тверске губерније ,Русија;
Балканика (Награда за најбољег пјесника на Балкану), Румунија; Међународна награда за поезију- Наји Нааман, Либан; „Борис Корнилов“(Санкт-Петербург), Русија; „Симо Матавуљ“- награда Удружења књижевника Србије, Београд…
Поезија овог пјесника преведена је на: руски, енглески, бугарски, италијански, румунски, шпански, грчки, мађарски, арапски, дански, словеначки, македонски, пољски, шведски, украјински, француски, бјелоруски, њемачки, хебрејски, чешки, словачки, турски,свахили, бенгалски и јерменски језик.
Живи у Подгорици.