Преводилачке радионице „Искуства превођења Олге Токарчук на свјетске језике“ јутрос су у цркви Санта Мариа у Старом граду отвориле дводневни програм посвећен нобеловки.
На радионицама су учествовали: Павел Печ, Ноами Петнеки, Катја Волтерс, Јана Карпенко, Кристина Годун, Карол Лесман, Јелена Јовићевић, Јана Унук, Милица Маркић, Маријана Јелисавчић, Мирјана Фрау Гардиновачки.
Књижевница Олга Токарчук захвалила је организаторима на позиву, похваливши модел који окупља писца са преводиоцима. Она је такође пожељела срећу Будви и Боки у кандидатури за Европску пријестоницу културе, истакавши да је присталица проширења Европске уније, те да бити у Европској унији значи користити многа добра.
Петар Арбутина из издавачке куће Службени гласник из Београда пожелио је Олги Токарчук добродошлицу у Црну Гору. Како је казао, та издавачка кућа издаје књиге Токарчук и надају се да ће са тиме и наставити.
„Ово је јединствен модел разговора о књижевности и исрекно се надам да ће да се настави. Треба само да имамо писца који има оволики број превода на стране језике, то је основни предуслов. Оно што је јако важно и надам се да ће се колеге сложити, један мађарски мислилац Бела Хамваш је рекао да сваки језик има своју тајну и ту тајну зна само тај језик. Пренијети ту тајну у други језик значи бити саговорник у истој равни тог језика. Ја вјерујем да су сви људи овдје управо такви саговорници дјела Олге Токарчук, као што сам ја њен вијерни читалац“, истакао је Арбутина.
Српска преводитељка Милица Маркић казала је да је данас у Будви уприличена аутопрезентација у којој су учесници говорили о основним интересовањима када су у питању дјела Олге Токарчук
„Ми смо говорили о стварима који се тичу нас и нашег посла и оног што нас све покреће у свему томе. Ово је врло тешка тема, нигдје није лако а нарочито не на нашим просторима. Није лако да пратимо континуитет Олгиних књига и да их како оне излазе ми објављујемо. Али, ми то радимо и књиге Службеног гласника су први објављени преводи у региону. Ја имам заиста срећу јер Петар Арбутина је био у Нолиту када сам први пут Олгу превела и тада смо се први пут срели. Петар је заправо написао и прву рецензију, а онда је прошао низ година и у Службеном гласнику смо наставили сарадњу. Ми на конту имамо већ 12 књига Олге Токарчук и сада једно издање у Црној Гори које ћемо имати прилику посебно да представимо“, казала је Маркић.
Гостовање нобеловке Олге Токарчук на седмом Фестивалу „Ћирилицом“ биће настављено вечерас када је на тргу између цркава бити уприличен програм „Трансгресија у дјелима Олге Токарчук“. Фестивал је на програму до 13. септембра, у организацији Народне библиотеке Будве и Удружења издавача и књижара Црне Горе. Покровитељ Фестивала је Туристичка организације општине Будва.
Олга Токарчук рођена је у пољском Сулехову 1962. године. Добитница је бројних награда и признања, а њене књиге преведене су на 37 свјетских језика.
Пољску награду Политикин пасош добила је 1996. године, а 1997. награду Кошћелски Фондације за роман Памтивек и друга доба.
За књижевну награду Нике, највеће признање које се додјељује пољским писцима, номинована је шест пута, а освојила ју је два пута: за романи Бегуни 2008. године и 2015. године за роман Књиге Јаковљеве. Исту награду по избору читалаца добила је пет пута.
Номинована је, такође за Бегуни, и за књижевну награду централне Европе „Ангелус”.
Године 2013. награђена је наградом Виленица, коју додјељује Словеначко књижевно друштво.
Међународну награду Бриџ (Brückepreis), коју додјељују градови близанци Згожелец у Пољској и Герлиц у Немачкој за културни допринос, добила је 2015. године.
За роман Бегуни 2018. године је добила и Међународну Букер награду. За исту награду је номинована и 2019. године, сада за роман Вуци своје рало по костима мртвих.
Добила је Нобелову награду за књижевност 2018. али је за добитницу проглашена 2019. године.
