Ријеч је о књизи која је објављена намјенски за Фестивал „Ћирилицом“ у новопокренутој едицији у којој се третирају приче о Будви, а која је превасходно намијењена омладини, али и свима осталима.
Текстописци ове публикације, прве такве врсте, која је конципирана као приручник за дјецу и омладину, су Маринко Лугоња, Марко Кентера и Зоран Мујбеговић, уз стручну помоћ и подршку мр Луције Ђурашковић.
У програму су учествовали: мр Луција Ђурашковић, доц. Др Предраг Зеновић и Маринко Лугоња.
Историчарка умјетности, директорица ЈУ Музеји и галерије Будве Луција Ђурашковић појаснила је да икона није само обична слика, те да је свака икона света и представља и молитвени предмет.
Како је напоменула, Богородица је светица над свим светим, најзначајнија светитељка, јер је родила Господа Исуса Христа и на Ефешком сабору 431. она је званично проглашена за Богородицу.
„Прве хришћанске представе Богородице датирају из 2. вијека нове ере и налазе се скривене у римским катакомбама на простору источног Медитерана. Прве иконе је изобразио апостол Лука, а он је урадио и прва три типа Богородице, из којих проистичу и бројни други типови. Постоји преко 800 типова Богородице за које се каже да представљају звијезде на небу. Основна три типа за које се вјерује да их је радио управо апостол Лука су Богородица Оранта (Богородица Молитвеница), тип који се најчешће приказује у апсидалном дијелу цркава, а постоје најзначајнија два типа која проистичу из ове иконографске представе. Први је Богородица Ширшаја Небес и Богородица Знамења, са Христом младенцом који се представља испред ње саме, док она у молитвеном положају шири руке. Други популаран тип је Богородица Елеуса, тип Богородице милостиве или њежне који је представља као мајку која показује сву своју њежност према сину, Господу Исусу Христу. Овај тип Богородице Елеусе је врло распрострањен, а најпознатија икона тог типа је управо руска икона Владимирске Богородице из 12. вијека. Код нас имамо такође занимљиве иконе које су на неки начин и чудотворне – икону Богородице Страсне у манастиру Прасквица из 17. вијека и Богородицу Савинску из истог периода. Трећи тип је најзаступљенији, посебно када је ријеч о престоним иконама. На лијевој страни иконостаса, поред царских двери обично се налази Богородица типа Одигитрије и том типу управо припада и Будванска Госпа. То је тип Богородице гдје Богородица сједи практично на пријестолу и придржава у крилу Христа који са десном руком благосиља, а у лијевој држи свитак. Тај тип Богородице је такође врло раног поријекла, чак из ранохришћанског периода“, казала је Ђурашковић.
Она је истакла да је Будванска Госпа једна од најзначајних реликвија и културних добара града Будве. Осврнула се и на двије приче о њеном доласку у Будву, али и на посебну давнашњу везу становника овог поднебља са култом Пресвете Богородице.
„Једна прича се везује за предање да је она поклон манастира Богородице Ратачке, то је такође бенедиктински манастир, као што је и наш манастир Богородица на рту. Претпоставља се, да у том смислу, она потиче из 12 вијека. Међутим, има и истраживача који тврде, а ја сам ближе при томе, да она представља рад школе грчких сликара која се налазила у Котору и која је била активна током 14. и почетком 15. вијека. Ако је сам манастир подигнут 840, постоји легенда да су икону донијели монаси дуге косе и браде и да су је поставили са двије свијеће на рту, како би провјерили да ли је становништво Будве хришћанско. Становници Будве су тада схватили да је то једно специјално знамење које има своје посебно значење и на том мјесту су подигли цркву и посветили је Богородици. Том приликом су и сами бенедиктинци дошли у град, а сама црква постала је и манастир. Претпоставља се да су ти монаси дошли из Шпаније, из светилишта Мадона Нера, из манастира који се налази у близини Барселоне. Оно што је значајно рећи је и то да је Богородица штитила овај град од свих недаћа, од куге, несрећа на мору, па чак и земљотреса. Куга стварно никад није ушла у град, без обзира што се становништво мијешало у луци са трговцима. Такође, занимљиво је да и при задњем земљотресу из 1979. године у Будви није било жртава. Када је ријеч о првим иконама које потичу од Светог Луке, познато је да су данас сачуване три или четири иконе“, навела је Ђурашковић, која је у свом излагању такође подсјетила да се на Цетињу чува икона Богородице Филермосе, за коју се сматра да је једна од четири иконе које је насликао Свети апостол Лука.
О значају књиге о Будванској Госпи говорио је и доц. Др Предраг Зеновић, предсједник Савјета за културу Општине Будва и професор политичких наука на Хуманистичким студијама на Универзитету Доња Горица. Зеновић је оцијенио да монографије које се баве културном, а посебном вјерском и религијском баштином на овом простору нису имале толико велику заступљеност, те оцијенио да су оне важне и добре. Како је казао, културолошко тумачење је веома важно, оно може паралелно да егзистира са теолошким тумачењем и може да обогаћује један простор и начин на који људи разумију традицију и своју прошлост.
„Будва је заправо једно поприште културно-цивилизацијских слојева и представља велики град-музеј који обилује објектима културне баштине. Поред нас се налази Ранохришћанска базилика која упућује да је Будва, колико год је била мали град, истовремено, у једном историјском периоду, била и важан културни и религијски центар, будући да оваква базилика није могла постојати у било којем граду. У том смислу, честитке за храбар подухват, посебно за тему којом се бави, јер ја та прича важна из вјерске димензије, али и због тога што је тема жена. Чини ми се да нас оваква тумачења увијек позивају на научне расправе које се воде у оквиру великих религија, мариолошке расправе које полазе од тога како се и на који начин представља у умјетности Богородица и какав је њен значај у том цијелом религијском космосу који је исписан Старим и Новим завјетом. Овакве књиге су једна фантастична популаризација, приказ, сведена историјска перспектива, али уз јако пуно детаља о заиста богатој традицији града Будве. Мени је посебно било интересантно питање који поглед хришћанство, као монотеистичка религија, има на жену, будући да, чини ми се, и неке савремене интерпретације дају приказ и слику да је Богородица стваратељка свијета и позивају нас на универзална питања о мјесту и важности жене у универзуму којем припадамо. Са друге стране, овакве теме обично имају теолошка и иконолошка питања, о којима је госпођа Ђурашковић фасцинантно говорила. Ова публикација има и врло занимљив ликовни и графички приказ у виду слика које прате текст. Сигурно је то велика заслуга господина Лугоње, који је својим креативним даром дао једну потпуно другачију перспективу, врло сличну оној коју имају велике издавачке куће. Велике енциклопедије попут Ларусове управо се данас на такав начин и производе, као књиге које могу бити врло занимљиве и млађој популацији. Публикација је негдје и предвиђена да буде помоћно наставно средство за ученике основних и средњих школа Будве и Боке“, казао је Зеновић.
Умјетнички директор агенције „Стваралиште“, која је потписник илустрација у књизи, Маринко Лугоња, један од текстописаца, казао је да је благослов ове књиге управо њена благодат коју даје цијелој Будви.
„Сама Будванска госпа није циљ, она је практично благослов ове књиге. Ми смо у ствари представили једну историју Будве која је на неки начин сакривена, али је увијек била у њеном загрљају и топлини. Цјелине су такве да дају један преглед који је увијек обојен благословом Богородице. Ми смо још од 2005. године у овој теми и то је један велики пројекат. Кроз раније монографије ушли смо у сазнање шта је смисао овог града. Оно нам можда не рјешава судбину, али нам сигурно чини живот љепшим. Мислим да је ова књига била неопходна млађим генерацијама да знају да поред себе имају толико значајну љубав, концентрисану и материјализовану на овој икони. Ја сам захвалан Будванима што сам добио прилику да будем дио тога. Посљедњих осам мјесеци проучавамо нове детаље о самој икони. Највећи проблем као ауторима био нам је да сачувамо аутентичност познатих детаља, да би могли да уђемо у емоцију људи које је ова икона спасавала. Оно што ми треба да пренесемо будућим генерацијама јесте емоција усхићења и наде коју ова икона пружа. Ми смо имали срећу да смо књигу обојили са лијепим анегдотама. Надам се да ће ово штиво сваки Будванин показати свом дјетету“, истакао је Лугоња.
Разговор је модерирала Станка Рађеновић Станојевић из Народне библиотеке Будве, а вече музички употпунио руски баритон Александар Коренков који је извео арију „Аве Марија“ у част Пресветој Богородици.
Седми Фестивал „Ћирилицом“ биће настављен вечерас од 21 час на сцени између цркава премијерним извођењем представе „Брод“. Представа говори о браћи Висариону и Стефану Митровом, а рађена је у поводу 200 година од њихових рођења, у продукцији Црногорског народног позоришта и Народне библиотеке Будве.
Фестивал је на програму до 13. септембра, у организацији Народне библиотеке Будве и удружења издавача и књижара Црне Горе, а уз покровитељство Туристичке организације општине Будва.
