На Тргу између цркава, у Старом граду Будве, са почетком у 21 час о дјелу овог знаменитог Паштровића говориће отац Климент Бољевић, академик Синиша Јелушић и отац Павле Кондић. To se navodi u saopštenju koje potpisuje direktoruca Narodne biblioteke Mila Baljević.

„На нашим обичајима могу ни оправдано завиђети далеко срећнији и напреднији народи: Они су нам праотачки аманет“

Архимандрит Дионисије Миковић, свештеник, публициста, књижевник и етнограф рођен је у Паштровићима на Челобрду, 1861. године. Након положеног богословског испита служио је у манастирима Праскица, Градиште и Дуљево, а у манастиру Бања радио је на васпитању и подучавању младих калуђера. Због својих заслуга произведен је за игумана у децембру 1891. године.

Рођени Паштровић, Дионисије Миковић цијели живот посветио је свом завичају, између осталог и кроз књижевни и публицистички рад. Био је сарадник најзначајнијих књижевних часописа:“Гласа Црногорца“, „Луче“, „Српског листа“, „Просвете“, „Дубровника“ „Босанске виле“ и др, који су објављивали његове поетске, прозне, етнографске, књижевно-критичке и културно-историјске радове. Међу најобнијима издваја се студија о манастиру Режевићи, као и етнографски прилог о свадбарским обичајима у Паштровићима- „Паштровска свадба“. Миковић је Паштровску свадбу посветио паштровској омладини као неку врсту аманета, како је написао - „Чувајмо своје као на рамену главу, а поштујмо туђе као свој образ“.