О овој значајној публикацији за историју нашег града, поред професора Бујуклића, говориће др Катарина Митровић, преводилац, као и Немања Куљача, директор Туристичке организације Будве, која је финансирала штампање књиге.
Будвански Статут донесен је у вријеме када је овај град био у склопу моћне средњовјековне српске државе, највјероватније у доба цара Душана (XIV вијек). Поред Которског сматра се једним од најзначајнијих правноисторијских средњовјековних споменика с подручја Црне Горе, посебно Приморја. Оригинални текст Статута на латинском језику није сачуван, али постоји шест преписа његовог италијанског превода, насталог свакако средином XV вијека, у вријеме када се Будва дефинитивно нашла под млетачком влашћу.
Статут Будве садржи 295 поглавља, међу којима првих 250 није датирано, а од преосталих, само десетак носи ознаку о времену доношења. На основу тога, као и по садржини, језику и правној терминологији, могу се препознати поглавља додата у вријеме каснијих господара над овом приморском комуном. Кроз дуги период његовог важења, Статут је био симбол аутономије овог града и зато су се Будвани упорно борили да им се њихова статутарна права гарантују кроз акте изричитог признања од стране врховне власти, ма која то била.
У овом издању први пут је читаоцима понуђен интегрални превод 27 правних и историјских докумената на латинском и италијанском језику (на млетачком дијалекту), који рељефно одсликавају положај Будве, након урушавања и потом коначне пропасти Немањићке државе.