"У наслову ове књиге је и заиста звук, и то чувене песме познатог италијанског кантаутора Ђина Паолија „Sapore di sale, sapore di mare”. Та песма, која је препознатљиви музички лајтмотив италијанских филмова који евоцирају сећање

на дух Италије и Медитерана, посебно у шездесетим годинама прошлога века, код нас је позната захваљујући Арсену Дедићу и његовом популарном препеву „Са окусом соли”.

И Фелини, и Станић, као и Дедић, чине медитерански трио чији утицај, ако га је заиста било, сад бих желео да је био и већи и значајнији. И то не само на мене самог, и не само на свет који знам.

И као што сам Медитеран представља јединствени и магични мозаик свих својих небројених различитости, тако из дела ове тројице уметника, на оригиналан, различито појединачан начин, исијава то суштинско медитеранско, као најдубље у њима, што се собом самим подразумева, и не преводи, и не објашњава." - биљежи аутор у одјељку Уместо предговора.

Зоран Живковић је рођен 1958. године у Новом Саду. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на којем је магистрирао и одбранио докторску дисертацију на тему: Медитерански свет у српској књижевности.

У посљедњој деценији протеклог вијека обављао је у Влади Савезне Републике Југославије дужности у области просвјете, културе и информисања, а 1993. био је и секретар Југословенског одбора за обиљежавање сто година од рођења Милоша Црњанског.

Од 2001. године до 2007. био је руководилац новинско-издавачког сектора Службеног листа СРЈ, да би потом све до новембра 2011, био и главни и одговорни уредник Нолита.

Обављао и дужност предсједника Управног одбора Његошеве задужбине у Београду. Објавио је више научних радова у стручним часописима, као и већи број чланака у дневним и недјељним листовима у Србији И Црној Гори.

Објавио је књиге: Медитерански светионик, за коју је 2020. добио награду Вукове задужбине за науку, а годину касније и књигу есеја Са окусом соли.

Уредник је у Заводу за уџбенике.