Ријеч је о дјелу за које је грађу прикупио и приредио др Антал Молнар (1969), еминентни историчар из Мађарске, који се већ дуги низ година бави црквеном историјом балканских народа, а посљедњих тридесет истражује архиве Ватикана.
Превод латинских и италијанских извора су урадиле др Милица Кисић, др Дејана Васић и Сандра Дучић. Издавач је Историјски институт Универзитет Црне Горе у сарадњи са Историјским институтом Мађарске.
Говорећи о овом дјелу професор Жарко Лековић казао је да је проучавање средњовјековне историје Црне Горе још увијек непотпуно, те указао да се научни напредак може остварити цјеловитијим објашњењем појединих историјских процеса, а прије свега публиковањем нових историјских извора.
„Збирка докумената која је пред нама осветљава и међуетничке и међуконфесионалне односе на простору савремене Црне Горе. Научни помаци о овим односима ће бити од помоћи за њихову анализу, у првом реду савременим истраживачима средњовијековне историје Црне Горе и историје раног новог вијека. Ова информативно богата историјска документа говоре и о државном и друштвеном развоју Црне Горе. Иако нису настајала ради записивања историје, нити се на њу превасходно односила, оваква врста историјских докумената имала је крупан утицај на формирање историјске препознатљивости Црне Горе у европским оквирима. Имајући у виду релативно мали број сачуваних докумената, нарочито до 19. вијека, историографија о средњовијековној историји Црне Горе нужно преферира коришћење грађе из европских архива, посебно оних из блиског сусједства. Без докумената из данашње Италије, Ватикана, Турске и Русије није могуће дати одговоре на бројна питања из историје Црне Горе. Коришћење ових извора зависи и од степена њихове доступности истраживачу. Књига која је пред нама може се сматрати наставком пројекта „Monumenta Montenegrina Vaticana“, односно публиковања докумената из ранијег периода 16, 17, 18. или 19. вијека. Такав приступ је основа за установљење посебне серије ватиканских докумената у оквиру поменутог главног пројекта. Ова збирка отвара простор за нову серију публикованих ватиканских докумената, јер на простору данашње Црне Горе током средњег вијека, а ни касније до почетка периода модерне историје, није постојао организовани рад на прикупљању и чувању докумената, а да не говоримо о њиховом публиковању“, истакао је он.
Канцелар Которске бискупије, Дон Роберт Тонсати нагласио је да је Которска бискупија, са својим непрекинутим трајањем чији се почетак подудара са првим ширењем хришћанства из данашње Италије на источну обалу Јадрана, не само духовна и вјерска институција, већ и чувар историјског памћења, изузетно богате културе и културне баштине. Архивска грађа Бискупије, како је казао, незаобилазан је и јединствен извор за проучавање црквених и свјетовних прилика Црне Горе и ширег геополитичког контекста.
„Ова вечер је посвећена издању које ће омогућити истраживачима повијести и повијести умјетности неке нове увиде. Додуше, то су фрагменти и фрагментарни увиди који имају своје пандане у другим документима, али су изузетно важни. То је документација која је специфична, можемо слободно рећи типска, али је важна за боље познавање прилика Католичке цркве, њезиних вјерника, друштва, друштвених динамика, у периоду од 116 година. Особно, када сам чуо да је збирка ових извјештаја објављена, мало сам остао изненађен, јер ради се о документима који се ништа мање не тичу Которске бискупије, него што се тичу повијести данашње Црне Горе, а тим више што су которски бискупи, односно њихови делегати, аутори ових докумената. Архиви у којима се они данас чувају заправо су мјеста њихове похране, али нису мјеста провенијенције. Дакле, то су документи који на неки начин говоре о Котору. Умберто Еко каже да је једина ствар коју пишемо за себе шопинг листа, а да све друго пишемо са циљем да нас неко чује. Тако и ови документи заправо говоре о ономе што су которски бискупи по својим обавезама хтјели комуницирати Светој Столици. Мени је заиста драго да је ово издање, које је изискивало велики напор, угледало свјетлост дана“, казао је Дон Тонсати.
Историчарка Катарина Митровић напоменула је да приредити критичко издање грађе није нимало лак посао, јер треба пронаћи документе у регистрима, врло пажљиво их прочитати и транскрибовати и коментарисати.
„Доктор Антал Молнар је то савршено урадио. Треба да кажемо да је он редовни професор ране модерне историје на Универзитету „Лоранд Етвош“ у Будимпешти, да је од 2019. године директор Историјског института Мађарске академије наука и такође члан институције Academia Hungarica која постоји у Ватикану. Један изузетан човјек, прије свега експерт за односе угарских краљева и Свете Столице, али с обзиром да добро познаје просторе Паноније, исто тако добро познаје наше просторе. Ја бих да објасним и шта то значи „ad limina“. То су, буквално преведено, „прагови апостола“. Односно, ради се о црквама Светог Петра у Ватикану и Светог Павла изван зидина. То су двије папске базилике, али њих је подигао Констанин Велики, а освећење обавио папа Силвестер између 324. и 330. године. И тај папа Силвестер је онај папа који је крстио цара Константина. Ове двије цркве су за универзално хришћанство међу највећим светињама, а Стефан Немања је док је градио Студеницу у више наврата ове двије цркве обдарио и његов син Стефан Првовјенчани то помиње са великим поносом“, казала је Митровић.
Током вечери Дон Роберт Тонсати похвалио је плодну сарадњу Которске бискупије са Народном библиотеком Будве, која се, како је истакао, у посљедњих пар година остварила у дигиталној публикацији списа из Бискупског архива у Котору.
Модераторка програма била је Станка Рађеновић Станојевић из Народне библиотеке Будве.
Програм седмог Фестивала „Ћирилицом“ биће настављен вечерас када ће на тргу између цркава са почетком у 21 сат бити изведена представа „Човјек висине“ о митрополиту црногорско-приморском Митрофану Бану (1841-1920). Ауторка текста је Ана Ђорђевић, режију потписује Јана Маричић, а у представи играју Небојша Миловановић и Бојан Жировић. Представа је копродукција Народне библиотеке Будве и извршне продукције београдског БЕОАРТ-а. Премијерно је изведена прошле године управо као посљедњи програм Фестивала „Ћирилицом“.
Фестивал „Ћирилицом“ организују Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, а покровитељ манифестације је Туристичка организација општине Будва. Седмо издање на програму је до 13. септембра.
