Avala priča o istoriji hotela uz galeriju slika

Poslije priče o mutnim radnjama poslije privatizacije hotela Avala, fb grupa Budvanizacija vam donosi selekciju starih slika ovog hotela sa jednom od najljepših terasa na Jadranu i, za vas, malo prerađen tekst koji je napisao 1970 Radomir Stojić glavni finansijer, beogradski apotekar, a prenio u svojoj knjizi Miro Luketic: 

16_jul_1939_otrvaranje_avale.jpg

 16 jul 1939 otvaranje avale

Radomir Stojić, pokretač i glavni finansijer izgradnje hotela Avala, bio je poznati beogradski apotekar. Kao pripadnik visokog društva, često je išao sa svojim prijateljima na odmor na naše primorje. Tako je 1932. došao u Rijeku, a zatim u Dubrovnik, iz kojeg je kroz Boku došao do Budve, skoro nepoznatog primorskog dragulja jugoslovenske obale. Zaljubio se na prvi pogled. Šetajuci tako gradom, i oko zidina grada zapazio je plac u samom zaleđu mora, na kojem nije bilo ničega. Raspitao se ko je vlasnik, i kad su mu rekli da je vlasnik Budvanin Vaso Novaković, uputio se kod njega da ga pita bi li mu taj plac prodao i ponudio mu cijenu od 100.000 dinara. Poslije jednog dana razmišljanja, Vaso je pristao i Stojić mu je odmah isplatio novac.

avala_1938_dok_su_se_radovi_privodili_kraju.jpg

avala 1938 dok su se radovi privodili kraju

Pročuo se glas po Budvi da Beograđani prave hotel u Budvi. Stojić je pokušao da osnuje akcionarsko drustvo kako bi lakse usao u ovaj ogromni projekat, u koji bi ukljucio i Budvane-mejdutim od njih niko nije htio da mu se pridruzi, bili su skepticni svi, osim brace Rajkovic iz Starog grada koji su mu se pridruzili. Inzinjer koji je bio zaduzen za gradnju zvao se Ivo Valand. Posto plac kupljen od Vasa Novakovica nije bio dovoljan, morao je kupiti jos dva placa-jedan iza,put Gospostine,a drugi naprijed-put mora. Prvi je kupio od Budvanina koji je bio svjestenik u Ljubljani, a drugi je od Pomorske uprave u Splitu dobio na koristenje na 100 godina za 1 dinar godisnje.

Zatim je trebalo dobiti sve papire od Opstine sto je za gdina Stojica bio ogroman problem. Opstina je trazila da za te dozvole Stojic napravi saobracajnicu oko hotela, popravi stari vodovod i porusi i sagradi novi gradski klozet. Da bi dobio vodu, morao je napraviti novi vodovod,a da bi to uradio na brdu Piratac, seljani sa kosijerima su ga uslovili da mora prvo napraviti tri cesme, tri mosta i obnoviti crkvu. Sve je to uradio uz pomoc i posredovanje banovine na Cetinju.

teraca_avale_na_pocetku_izgradnje_1938.jpg

 

teraca avale na početku izgradnje 1938

Izgradnja je počela 1938. godine jer je 1937 bila loša zbog kiše. Na prvim kopanjima došlo je do čuvenih radnji u vezi sa nađenim arheološkim blagom. Radovi su bili skupi, i nakon nezadovoljstva inžinjera Valanda, unajmio je injžinjera Dragomira Tadića. U posao je ušlo još nekoliko Beogradjana. Za opremanje hotela aparate, escajg i sve ostalo nabavljao je u fabrikama u Beogradu, Škodinoj fabrici u Pragu i fabrikama u Njemačkoj.

1939. kad je hotel otvoren prvi put su zasijale sijalice u Budvi. Iako je bilo predratno doba, otvaranje, a i sam događaj je bio veličanstven za grad veličine tadašnje Budve.

1940_a.jpg

1940god_budva.jpg

 Avala 1940te

50tih.jpg

1957.jpg

 Avala 50tih

 Kasnije, poslije rata, Avala je nacionalizovana, o čemu nemamo puno podataka. Ono što znamo jeste da je u Avali 1963. godine od 5. do 21. jula održano 10. po redu svjetsko studentsko timsko prvenstvo svijeta u šahu, gdje je učestvovalo 19 timova i 106 ucesnika. Pobjednik na kraju bila je Čehoslovačka.

Takođe tu je bila i čuvena gradska kafana “Kod Iva i Šljiva”, koja zaslužuje priču za sebe…

1964_autobusi_ispred_hotela.jpg

oko_1960.jpg

pocetak_60tih.jpg

Šezdesete

kra60-pocetak_70_samo_je_okini_kako_treba.jpg

70te.jpg1972.jpg1978.jpg

Sedamdesete

miniranje_avale_nakon_sto_je_ostecena_u_zemljotresu.jpg

 miniranje Avale nakon što je oštećena u zemljotresu

avala_80-90.jpgne_znam_kad_tacnoali_evidentno_poslije_zemljotresa.jpg

 Slike iz osamdesetih, poslije renoviranja poslije zemljotresa

ovih_godina.jpg

 Sadašnji hotel, o kojem smo pričali u već pomenutom članku

 fb grupa Budvanizacija

PODIJELI

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Kontakt: primorske@kulturnicentar.me

NVO Kulturni centar, Budva, Primorski bataljon bb

Najnovije vijesti