Jovan Hristić, u eseju „Nušić i njegov učenik“, o ovoj drami Dušana Kovačevića je zapisao: “Balkanski špijun počinje kao nušićevska komedija, nastavlja se kao groteska i završava kao kafkijanski košmar od koga nas obuzima jeza. Taj put kroz različite žanrove, drama Dušana Kovačevića prolazi sa zadivljujućom, virtuoznom lakoćom i prirodnošću: ni trenutka ne kolebajući se, bez ijednog posrtaja, ona se sigurno ustremljuje ka svojoj poenti. Jednom rečju, u Balkanskom špijunu, Kovačević nam se pokazuje kao majstor dramske tradicije, odnosno, po naški uspinjanja. Rekao sam nušićevska komedija. Nema nikakve sumnje da je Dušan Kovačević dostojan poslednik i naslednik Nušićev u našoj dramskoj književnosti. Njegove drame: Maratonci trče počasni krug, Radovan III, Luminacija, Sabirni centar i sada, evo, Balkanski špijun, nepogrešivo identifikuju neke konstante našeg života kao što su to, u svoje vreme, činile i komedije Sumnjivo lice, Narodni poslanik, Gospođa ministarka i Ožalošćena porodica. Razume se, Kovačević je još mlad pisac, i bilo bi preterano tvrditi da je on svoju Gospođu ministarku i Ožalošćenu porodicu već napisao, ali ne sumnjam da će ih napisati i to sa svojim sasvim modernim humorom koji ne štedi, mnogo, naše nacionalne naravi i običaje, i ne usteže se od apsurda kada treba otkriti njihove najskrivenije mehanizme. S Balkanskim špijunom Kovačević je pokazao ne samo da je naslednik Nušića već i da Nušićeve komedije nisu samo slika našeg života već i velike neprolazne formule našeg života. Jer, ako malo bolje pogledamo Kovačevićev komad, nećemo moći a da ne primetimo kako je on, u stvari, naglavce preokrenuo i u naše doba doveo Sumnjivo lice. Ali taj dug Nušiću nije samo Kovačevićev, već je dug svih nas, velikom komediografu koji je umeo da otkrije neke osnovne karakteristike i situacije našeg društvenog života, situacije koje, s manjim ili većim izmenama, postoje i danas, i postojaće još dugo na našem tlu kojim haraju zagriženost, bezobzirnost i pokondirenost svih mogućih vrsta. Balkanski špijun je drama o političkoj paranoji. Ilija Čvorović, koji je svojevremeno obožavao Staljina, proveo dve godine u zatvoru, a sada vozi „moskvič“ i uz pomoć mnogobrojnih kredita gradi kakvu-takvu kuću negde na periferiji Beograda; uzeo je, da se nekako finansijski oporavi, na nagovor svoje žene Danice, podstanara. Vođen nepogrešivom paranoidnom logikom totalitarizma, Ilija Čvorović je, od toga časa, uvrteo sebi u glavu da je Petar Jakovljević agent strane sile, opasan imperijalistički špijun, i da je na njemu, Čvoroviću, da zaštiti društvo od njega. On počinje da prati Jakovljevića, fotografiše ga iz potaje, prisluškuje i snima njegove razgovore, kupuje fotografske kamere i magnetofone, zove u pomoć svoga brata Đuru koji dolazi s malim arsenalom oružja na sebi. Najzad, u času kada se Jakovljević sprema da otputuje u Njujork, gde mu se sin razboleo, ali i gde je centar međunarodnog imperijalizma, braća Čvorovići hvataju, saslušavaju i dobro poznatim metodama pokušavaju da iznude priznanje o špijunskoj i diverzantskoj delatnosti, pa se bezazleni pariski šnajca – kao Nušićev Đoka „promincla“ – nađe u neobranom grožđu špijunomanije“.

Režiju i dramaturgiju potpisuje Tatjana Mandić Rigonat, kompozitorka je Irena Popović Dragović, scenograf je Branko Hojnik, kostimografiju je uradila Ivana Vasić, scenski govor dr Ljiljana Mrkić Popović, a scenski pokret Anđelija Todorović.

U predstavi igraju: Ljubomir Bandović, Nela Mihailović, Dušanka Stojanović Glid, Кatarina Marković, Milutin Milošević, Vanja Milačić. U filmskim scenama, koje je snimio Dejan Stojanović, a montirala Jelena Tvrdišić, pojavljuju se Boris Komnenić, Branko Vidaković, Vjera Mujović, Olja Bećković, Aleksandra Kolarov, Dunja Kostić i Nemanja Konstantinović.

U predstavi sudjeluju i muzičari Vladimir Gurbaj (klarinet), Elio Rigonat (gitara), Ivan Mirković (harmonika) i Relja Derbogosijan (bubanj).

Predstava je na programu i u nedjelju, 22. avgusta, na sceni između crkava, sa početkom u 21 čas.

Napomena:

Od 21. avgusta, budući da su propisane nove epidemiološke mjere IZJZCG, svi posjetioci festivala su u obavezi da posjeduju i na zahtjev ovlašćenog lica da pokažu jednu od sledećih potvrda:

• potvrdu o potpunoj vakcinaciji ili vakciniciji jednom dozom vakcine protiv kovida-19;
• potvrdu o negativnom PCR test na koronavirus, koji nije stariji od 72 sata;
• potvrdu da je osoba preboljela kovid-19 (u periodu ne kraćem od 14 i ne dužem od 180 dana od pozitivnog PCR ili brzog antigenskog testa);
• potvrdu o negativnom brzom antigenskom testu na koronavirus, koji nije stariji od 48 sati.