Profesor Drid smatra da je zabrinjavajuća fizička neaktivnost mladih i ostalih odraslih na našim prostorima jer više od 60% odraslih nijesu redovno fizički aktivni, a 25% od svih odraslih nijesu aktivni uopšte. Skoro 50% od naše omladine od 12 do 21 godine starosti nijesu redovno fizički aktivni, dok njihova fizička aktivnost opada tokom adolescencije. Džudo je takva vrsta sporta i vid rekreacije koji predstavlja jednog od rijetkih sljedbenika holističkog pristupa životu i zdravlju. Cijeneći sve te vrijednosti, džudo je uveden u kurikulume fizičkog vaspitanja u Japanu još 1911. godine. Džudo je idealan za razvoj dobro proporcionisanog tijela. Džudo trening, ne samo da jača mišiće i doprinosi fleksibilnosti ligamenata, nego i razvija brzinu, ravnotežu, anaerobni i aerobni kapacitet onoga koji trenira.
-Istraživanja kojima se bavi moj tim su fokusirana na fiziološke odgovore na maksimalnu i submaksimalnu vežbu u džudou i drugim borilačkim sportovima. Pored toga, u poslednjih nekoliko godina fokus je na molekularnoj administraciji vodonika praćenoj sa biomarkerima acidno bazne homeostaze i oporavka nakon vežbanja kod džudista i drugih populacija, kao i na efekte guanidino sirćetne kiseline, prekursora kreatina, u ishrani ljudi. Naša istraživanja su uvek usmerena na rešavanje nekog stvarnog problema u sportu. Naš tim ima veliko iskustvo u sportu, te iz tog iskustva crpimo interesantne teme za istraživanja. Imamo odličan odnos sa Džudo savezima Srbije i Vojvodine, te smo u prošloj godini organizovali četiri seminara za džudo trenere i jedan seminar za roditelje dece uključene u sport. Na taj način održavamo stabilnu i čvrstu vezu sa praksom. Održali smo nekoliko seminara i za sambo trenere. Sambo sport je prošle godine primljen u Međunarodni olimpijski komitet (MOK). Na naše zadovoljstvo knjiga „Džudo – nauka i praksa“ je prošle godine doživela drugo izdanje u eminentnoj izdavačkoj kući Data Status iz Beograda i odlično se prodaje u knjižarama. Knjiga je napisana jezikom koji treneri lako mogu da prate, te je to isto važna spona između nauke i prakse, navodi prof. Drid.
Profesor Drid je prošao kroz sve sfere sporta, bio je reprezenativac Jugoslavije u džudou i sambou, a nekoliko sezona se ekipno takmičio u rvanju. Potom se aktivirao kao trener, a preko 10 godina bio i međunarodni sudija najvišeg ranga u džudou i sambou. To mu je omogućilo da proputuje skoro cijeli svijet. Sudio je veliki broj svjetskih i evropskih prvenstava, učestvovao u organizaciji međunarodnih sportskih takmičenja sa različitih pozicija, tehnički je delegat za sambo pri FISU-u, i član Izvršnog odbora Evropske sambo federacije (ESF). Predsjednik je Komisije za licenciranje i izdavanje dozvola za rad pri Džudo savezu Srbije. Sve to govori da je njegova veza sa praksom izuzetno čvrsta.
Fokus prof. Drida je nauka u džudou. U najboljim svjetskim časopisima na temu tog sporta je objavljeno 1360 naučnih članaka. Od toga su dvadeset i tri članka iz laboratorije Combat Sports Lab, University of Novi Sad. Želja prof. Drida je da sa svojim timom objavi seriju članaka koji će davati rješenja za probleme u džudo sportu. Zanima ih utvrđivanje uticaja intervencije na konkretne sportske performanse, u idealnim uslovima, kao i implementacija i evaluacija intervencije primijenjene u stvarnom sportskom okruženju. Žele ovakvim pokušajima da prihvate kompleksnost sporta i da ne ignorišu i ne umanjuju značaj realnih situacija u sportu, izučavanjem samo izolovanih slučajeva.
-Ako razmišljam o džudou, prvo čega se setim su reči Džigora Kana, osnivača džudoa: „Džudo predstavlja način pomoću kojeg možemo najefikasnije upotrebiti fizičku i psihičku snagu. Kano je utemeljio džudo kao integralni deo školskog fizičkog obrazovanja na takozvanom „trostrukom kulturnom principu“. Njime se naglašava izbalansiran pristup obrazovanju koji je sastavljen od intelektualnih, moralnih i fizičkih disciplina. Džudo je metod kojim se ovaj princip može prilagoditi i primeniti na sve sfere života. Džudista nauči da pada i da ustaje, da pobeđuje i da gubi. Kao sistem fizičkog obrazovanja, džudo ima osnovni cilj da svojim metodama i vežbama dovede čoveka u stanje potpune emocionalne, psihičke i telesne zrelosti i stabilnosti. Prvi neposredan cilj džudoa je da se gruba snaga protivnika savlada popuštanjem, brzinom i veštinom, objašnjava naš sagovornik.
Profesor Patrik Drid od ove studijske godine je gostujući profesor na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta Crne Gore. Za konferenciju Crnogorske sportske akademije, koja se organizuje u saradnji sa fakultetom iz Nikšića, smatra da je sve veća i jača, a izbor pozivnih predavača je izuzetan, te ta smotra nauke koristi njegovim kolegama i studentima kad joj prisustvuju, kao predstavnici partnerske institucije.
Profesor Drid smatra da je pogrešan pristup ukoliko neko objavljuje radove u naučnom časopisu samo da bi napredovao u akademskim zvanjima, već je poenta u usavršavanju.
- Profesori koji na taj način razmišljaju, verovatno su promašili struku. Ukoliko bi to bio jedini motiv, ja kao redovni profesor bi trebalo da prestanem sa naučnim radom u momentu kad imam najviše znanja i snage da se time bavim. Objavljivanjem radova u najznačajnijim naučnim časopisima, svaki univerzitetski profesor proširuje svoja znanja. Sa tim dobijamo kvalitetniju nastavu i rad sa studentima. To je način da univerzitetski profesor uvek ima najnovija znanja iz svoje oblasti. Montenegrin Journal of Sports Science and Medicine je jedan od najjačih časopisa iz oblasti sportskih nauka u regionu. Način na koji se on uređuje daje nam garanciju da će on uskoro dobiti i značajan impakt faktor, što će još više povećati kvalitet publikacija u njemu. Ljudi koji su ga stvarali su morali uložiti veliki trud. Ja to dobro znam jer sam urednik jednog časopisa. To znači da veliki deo svog slobodnog vremena posvećujem časopisu, što sigurno čine i urednici časopisa Montenegrin Journal of Sports Science and Medicine. Sledeći korak je da prof. Duško Bijelica i prof. Stevo Popović učine sve da časopis koji uređuju postane citiran, kao što su i oni kao profesori. ustvrđuje prof. Drid.
Razgovor sa profesorom Patrikom Dridom zaključili smo benefitima koje pruža džudo jer postoji pozitivna korelacija između džudoa i zadovoljstva životom i kvaliteta života, te je nemjerljiv njegov doprinos za zdravlje i preventivno sprečavanje bolesti-Jedno istraživanje je pokazalo da džudisti sa više od 10 godina iskustva poseduju viši nivo sive mase u različitim regijama mozga koje su vezane za motorno učenje, planiranje i izvršavanje kao i za memoriju i kognitivne procese, u poređenju sa zdravom kontrolnom grupom. Autori daju hipotezu da su pomenute adaptacije posledica učenja motoričkih veština karakterističnih za džudo. Ključna komponenta za zdravlje jeste aerobni kapacitet koji se meri preko maksimalne potrošnje kiseonika. On predstavlja objektivnu meru moći aerobnog lanca koji se sastoji od respiratornih, kardiovaskularnih i metaboličkih funkcija. Sistematski džudo trening usmeren na razvoj aerobnih sposobnosti, pod pravilnim nadzorom, povećava radnu sposobnost i smanjuje rizik od koronarnih srčanih i pulmonalnih oboljenja. To se odnosi, ne samo na učenje tehnika bacanja protivnika, nego i učenja sposobnosti padanja i ublažavanja pada, što smanjuje rizik od povređivanja kod starije populacije. Zbog njegovog svestranog razvoja na celo telo i unutrašnje organe, vežbanje džudoa umanjuje mogućnosti nastanka rizika modernih civilizacijskih bolesti kao što su: hiperlipidemija, hipertenzija, dijabetes, rak i druge, zaključuje prof. dr Patrik Drid i poručuje:
Ne postoje limitacije i ograničenja u započinjanju avanture sa džudom!
Tekst: Dr Miomir Maroš
