Kompanija iz Esena, koja je u većinskom vlasništvu austrijskog koncerna EVN, dala je rok do 30 . aprila da joj Opština Budva izmiri 19 miliona eura duga na ime neplaćenih kreditnih , kao i obaveza za održavanje postrojenja za tretman otpadnih voda u bečićkom naselju Vještice za proteklih gotovo tri godine.

“Upravljanje postrojenjem biće predato Budvi, kao što je i dogovoreno, kad obučimo personal koji je za to odredila Budva.“, kazao je Šreder.

Koliko je bitno pitanje finansiranja pokazuje i projekat u Crnoj Gori, koji, kako je ociijenio za austrijski portal, WTE takođe rado pokazuje kao referentni.

„Tamo je sa velikim tehničkim naporom izgrađen sistem za otpadne vode za primorski grad Budvu. Morali smo da cijelo jedno brdo da srušimo da bi smo izgradili to postrojenje. Postrojenje je predato u upotrebu i radi, a ono što je trenutno u Budvi problem je finansijski moral plaćanja. Grad Budva sada pokušava da nakon završetka projekta iznova pregovara oko ugovora.Odbija da plati dogovorene sume i pri tome se poziva na navodne nepravilnosti, koje sa druge strane nikad nisu formulisane sudskom tužbom, a koje inače sa EVN nemaju ionako ničega dodirnog“, naveo je Šreder.
U tekstu se navodi da je WTE do sada u Evropi izgradio preko 100 različitih postrojenja za otpadne vode.

Iz WTE su ranije kazali da otkazivanje ugovora ujedno znači aktiviranje državne garnacije od 29.3 miliona eura koju je dalo Ministarstvo finansija, te naplatu kompletne investiicije, što bi iznosilo više od 50 milioan eura. Oni su , kako tvrde do sada u postrojenje i kanalizacioni sistem uložili 37 miliona eura svojih para.

Opština koja pune tri godine nije uplatila ni centa, čeka sudski rasplet, imajući u vidu da ih je WTE pred Privrednim sudom utužio za naplatu duga od 14.5.
Gradonačelnik Budve Dragan Krapović nedavno je ocijenio neozbiljnim rok koji su u WTE postavili, te naglasio da čeka da sud odluči.

Nova gradska vlast alibi u neplaćanju obaveza vidi i u, kako su kazali, sugestiji Specijalnog tužilaštva, koje je procesuiralo organizovanu kriminalnu grupu, a koja je priznala da su tri miliona eura pronevjerni upravo u projektu izgradnje postrojenja. U njemačkoj kompaniji odbacili su da se protiv njih vodi bilo kakav postupak i da njima nikada na račun nije leglo spornih tri miliona eura, koje su poslužile za vraćanje dugova šefa organizovane kriminalne grupe Svetozara Marovića.
Postrojenje je 2014. otvorio tadašnji premijer Milo Đukanović.