Marija Vukosavljević rođena je 1979. godine u Valjevu. Diplomirala je na FPUD u Beogradu.Član je ULUPUDS-a.

Realizovani projekti u vezu:

PLAŠTANICE: Crkva Sv Lazara Kosovskog, Bijeljina, Crkva Sv. Pantelajmona, Divčibare, Manastir Vratna, Crkva Sv. Jovana, Paune; Manastir sv. Nektarija, Egina; Manastir Hilandar; Manastir Lelić, Valjevo; Saborna crkva u Novom Sadu, Crkva Sv. Save u Novom Sadu; Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, Mladenovac; Vladičanski dvor u Kruševcu; Manastir Gradac, Brvenik; Crkva Hristovog Vaskrsenja u Jerusalimu.

EVO CVETA DOVOLJNO SMELOG DA MIRIŠE

„Pred nama su dela, koja umećem svog autora predstavljaju i umetnički rad i religioznu sliku i ponajviše ikonu. Avangarda, sastavljena kombinacijom tehnika i različitih materijala. Tkanine sekundarne namene, od kojih su izrađena, pokazuju preobražaj konačnosti, dok same infantilne forme ljudskog lika na njima dočaravaju jedan drugi svet. Međutim, on je i nadahnućem, a još više materijalom, čvrsto vezan za opipljivo i svakidašnje, te predstavlja očekivanje besmrtnosti nakon raspadanja i viđenje večnog, koje nije daleko ni vremenski niti prostorno, nego je imanentno našem telu i krvotoku. Na taj način autor svojim izvanrednim osećajem za estetiku i duhovnim čuvstvom uspeva da vizualizuje dvojnost i jedinstvo našeg bića – besmrtnost koja pati.

Novo vreme nosi nova pitanja i traži odgovore. Vizantijska slika i njena poruka – obesmrćenje materije i njeno podizanje, nikada neće zastareti. Međutim, iako su sva prethodna vremena pronalazila svoje aktuelno ruho za isti cilj, sadašnje doba poštovanje predanja često vidi u kopiranju i vraćanju unazad. Zato mu preti opasnost da bude procenjeno kao sterilno i umrtvljeno. Marija Vukosavljević nam svojim opusom nudi novu formu u starom duhu. Vez u crkvenoj umetnosti je veoma star, ali je korišćen kao dekoracija bogoslužbenih predmeta. Naš autor ga oslobađa i predstavlja kao samostalnu sliku i ikonu. Ohrabrujuće je to  što njene slike stoje kao ikone u crkvama, porodičnim domovima, manastirskim konacima i monaškim kelijama.

Pred nama su sada ikone novih ideja, koje stoje pred Predanjem i pred budućnošću, što nas podseća na stih Branka Miljkovića: Evo cveta dovoljno smelog da miriše.”