Književna komuna u Petrovcu

Ovogodišnja, treća Književna komuna na otvorenom, na platou ispred Crvene komune u Petrovcu, počeće u nedjelju, 21. avgusta u 21 čas gostovanjem književnika Gorana Gocića.

Sa Gocićem će razgovarati pisac i urednik Književne komune Đorđe Gregović. Organizator Književne komune je JU Narodna biblioteka Budve, a podržana je od strane JU Muzeji i galerije Budve, Turističke organizacije Opštine Budva i HTP Budvanskarivijera. 

Gocić je diplomirao engleski jezik i književnost (Filološki fakultet u Beogradu, 1991), a magistrirao medije i komunikacije (Londonska škola ekonomije i političkih nauka, 1999). Napisao je eseje za 22 zbornika (Od humanizma do meta- post- i transhumanizma, Peter Verlag, 2016; Degradirana moć: Mediji i kosovska kriza, Pluto Press, 2000, objavljen na engleskom, norveškom i srpskom, itd.).

Napisao je i četiri studije - Endi Vorhol i strategije popa (Prometej, 1997), Želimir Žilnik: Iznad crvene prašine (Institut za film 2003, koautor, objavljena na srpskom, engleskom i španskom jeziku), Kako ubiti Betovena: Bolest u zagrljaju kulture (Zavod za udžbenike, u štampi) i Emir Kusturica: Kult margine (Wallflower Press, 2001, objavljena na engleskom, srpskom i kineskom), koju je dvonedeljnik Observer izabrao među pet filmskih knjiga godine u Velikoj Britaniji. Knjiga Kult margine postala je akademski hit, može se naći u bibliotekama širom svijta i jedna je od najcitiranijih akademskih studija koju je napisao neki domaći autor.

Gocić je učestvovao u produkciji desetak dokumentarnih filmova u raznim svojstvima, najčešće ispred kamere. Najznačajniji od njih je Prokleti stranci (Velika Britanija, 2000), rađen za ugledni serijal Kanala 4 specijalizovan za istraživačko novinarstvo, u kojem je radio kao reporter i snimatelj. Film je osvojio televizijsku nagradu PrixEuropa Special Commendation (2001). U dokumentarcu Balkanski dnevnik: Bugarska (Bugarska/Srbija, 2010) debitovao je u ulozi scenariste i reditelja.

Dobitnik je dvije Borbine nagrade za esej o društvu (1996. i 1997), nagrade "Dušan Stojanović" za publikaciju u oblasti filmologije (2002/2003). Njegov prvi roman Tai(Geopoetika, 2013, objavljen na srpskom, engleskom i makedonskom) otvorio je novu paradigmu u pripovjedaštvu, postao bestseler i osvojio četiri nacionalne nagrade, uključujući nagradu „Miloš Crnjanski“ (2011/2013) i NIN-ovu nagradu za roman godine (2014), te ušao u širi izbor za međunarodnu Dablinovu nagradu (2015).

"Čovek iz nehata" je, prema navodima pisca i urednika knjige Zorana Penevskog, jedan od ključnih razloga postojanja edicije Eklipsa: "Vrhunski stil, intelektualna provokacija i estetsko dijagnosticiranje naše stvarnosti sigurno stavljaju Gocića u vrh srpske književnosti“.

"Opet sam se porodio carskim rezom. Statistika kaže da mi je ovo treći roman i šesta knjiga“, rekao je Gocićpovodom "Čoveka iz nehata", koji opisuje kao "muški roman koji će čitati ženska publika".

"To je tranzicijska fantazmagorija u koju je utkana istorija moje porodice“, dodao je Gocić, novinar, urednik, filmski autor, prevodilac, književnik i akademski profesor.

Njegove je radove objavilo ili emitovalo tridesetak medijskih kuća na dvanaest jezika, između ostalih dnevnici Borba, Politika i Independent; televizijske stanice RTS i Kanal 4; magazini Ekran, Sight & Sound i International Film Guide. Radio je kao urednik u više medija (Dnevni telegraf, Plejboj, Bi-Bi-Si monitoring). Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji nastupao je na globalnim televizijskim stanicama BBC World i News 24 kao politički komentator, specijalizovan za pitanja kulture o kojoj kontinuirano objavljuje tekstove tri decenije.

 

 

PODIJELI

Tagged under

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Kontakt: primorske@kulturnicentar.me

NVO Kulturni centar, Budva, Primorski bataljon bb

Najnovije vijesti