Stručna javnost o ovom djelu piše: „Operu ultimu“, inspirisanu Bomaršeovim delima „Figarova ženidba“ i „Seviljski berberin“, režirao je Kokan Mladenović. Kritika kaže da je ova predstava najintimnija posveta ovog reditelja ansamblu Novosadskog pozorišta… Nastaje li umetnost kao uredba i naredba ili kao iskonska potreba? Gde se sreću ona i stvaran život? Ko kroji njihove obrise? Je li život što i opereta, ili pak opera, ili možda ipak brehtovski song u kojem se beskompromisno i neštedimice kosi sve što se pokositi mora. „Opera ultima“ vanserijsko je pozorišno delo, neka vrsta krika ali onog najglasnijeg, nastalog iz osećaja beznađa, rezignacije, krika da se sačuva ljudskost u nama ljudima. Kokan Mladenović već je dva puta s velikim uspehom režirao u našoj kući. Sa njegovom „Pomorandžinom korom“ osvojili smo šest Sterijinih nagrada, a inscenacija Madačeve „Čovekove tragedije“ po njegovoj zamisli – nakon gostovanja na Tvrđava teatru u Smederevu i na „Sarajevskoj zimi“, dobila je izvanredne kritike i u Mađarskoj posle gostovanja u peštanskom pozorištu Barka. Radimo gotovo nemoguću stvar za dramsko pozorište: operu, to jest parodiju na operu „Seviljski berberin“ u prvom delu, sa svim pripadajućim pevanjem, gestikulacijama, masovnim scenama, koristeći sjajne vokalne mogućnosti koje je ansambl Novosadskog pozorišta pokazao već mnogo puta, dok je „Figarova ženidba“ potpuno mračan kontrast svega toga-autorski projekat koji govori mnogo više o Srbiji danas, o položaju pozorišta u takvom društvu. „Seviljac“ je tu da ozari, nasmeje i zabavi publiku, a drugi deo je tu da nas jako zabrine“.
Kokan Mladenović je rođen u Nišu 1970. Završio Srednju glumačku školu u Nišu u klasi Mime Vuković-Kurić. Diplomirao na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 1993. u klasi Miroslava Belovića i Nikole Jevtića.
Izbor režija: Šekspir, Bunjuel, Miler, Hamlet; Harms, Slučajevi; Tirso de Molina Seviljski zavodnik i kameni gost, Bomarše Figarova ženidba, Aleksandar Popović Razvojni put Bore Šnajdera, Mrešćenje šarana, Aristofan, Maričić, Mladenović Lizistrata, Mir, Velimir Lukić Afera nedužne Anabele, Vida Ognjenović Kako zasmejati gospodara, Je l ibilo kneževe večere, Agota Krištof Velika sveska, Dušan Kovačević Maratonci trče počasni krug, Balkanski špijun, Sabirni centar, Slobodan Selenić Ruženje naroda u dva dela, Henrik Ibzen Per Gint, Šekspir Bogojavljenska noć, San letnje noći, Ukroćena goropad, Ljubomir Simović Putujuće pozorište Šopalović, Goran Petrović, Kokan Mladenović Opsada crkve Svetog Spasa, Goran Stefanovski Bahanalije, Mihail Bulgakov, K. Mladenović Majstor i Maragarita, Mirjana Novaković, K. Mladenović Strah i njegov sluga, Goran Petrović: Skela, Dž. J. Tolkin, K. Mladenović Hobit, Dž. M. Bari, M. Stojanović: Petar Pan, Enda Volš Disko pigs, Fosi, Eb, Kender: Čikago, Slobodan Vujanović Poslednja smrt Frenkija Suzice, Milivoje Mladenović Baš Čelik, Maja Pelević Ja ili neko drugi, Maja Pelević Skočidjevojka, Marin Držić Dundo Maroje, Mladenović, K. Zbogom SFRJ, Rado/Ragni Kosa, Sremac Zona Zamfirova,...
Dobio je i nagradu „Bojan Stupica“, kao isve druge značajne nagrade na festivalima u Srbiji i Crnoj Gori.
Tekst predstave je rađen po de Bomaršeovim djelima “Seviljski berberin” I “Figarova ženidba”, dramaturg je Kata Đarmati, scenograf Marija Kalabić, kostimograf Marina Sremac, kompozitor Irena Popović.
U prvom činu igraju: Eduard Sabo, Zoltan Širmer, Emina Elor, Aron Balaž, Gabor Pongo, Ištvan Kereši, Agota Silađi, Livia Banka, Atila Giric, Gabriela Crnković, Tamaš Hajdu, Daniel Husta, Daniel Gomboš, Atila Nemet, Judit Laslo, Emeše Nađabonji, Timea Lerinc, Arnold Pap. U drugom: Aron Balaž, Agota Silađi, Eduard Sabo, Emina Elor, Livia Banka, Zoltan Širmer, Gabor Pongo, Ištvan Kereši, Atila Giric, Gabriela Crnković, Tamaš Hajdu, Daniel Husta, Daniel Gomboš, Atila Nemet, Judit Laslo, Emeše Nađabonji, Timea Lerinc, Arnold Pap.
