U ovom autorskom projektu u kome potpisuje tekst, režiju i glumu, Marija Medenica svojom izvedbom, praćenom songovima, fotografijama i video materijalima, saopštava gorku istinu o zanimanju glumice, istovremeno iznoseći činjenice za odustajanje od pozorišta, ali i dokazujući da odustajanje nije opcija.
Medenica se na te činjenice osvrnula nakon predstave. “Ja svaki dan odustajem. Treba povremeno odustati, to vrijeme hibernacije, povlačenja daje nam neku novu mudrost i negdje predstavlja kvantni skok u to da li će odluka konačno biti da se skroz povučemo iz nečega, sa tačkom ili će to biti samo zarez, stepenik u neki novi kvantni skok. Stvarno mislim da su pauze, i kod glumaca i kod ljudi uopšte u bilo kom segmentu života, nasušne”. Autorka je, u vezi sa karijerom glumaca i situacijom u pozorištu naglasila: “Žrtva je ogromna, a jedino što mi dobijamo kao satisfakciju osim plate, ukoliko imamo sreće da smo u instituciji, ukoliko trajemo i imamo šanse da nas neko zaposli, jeste aplauz i zbog toga ja mislim da nijedan glumac ne može da odustane. Da li je to ego ‘trip’, da li je to istinska ljubav, da li smo možda ovisni o toj vrsti ljubavi, pa uprkos svemu, za to živimo... Nisam sigurna da će pozorište preživjeti, mislim da je ovo početak kraja, a sa druge strane sam uvjerena da je ovo početak sahrane jedne vrste pozorišta, dok će neko novo tek da se rodi”.
Gošća je istakla i činjenicu da je glumicama teže: “Moj sin ima deset godina i ja tek sad počinjem da ‘skidam kapu’ samoj sebi šta sve postižem. Sve moje kolege su prilično podržane i ušuškane od strane svojih supruga, a glumice moraju da rade trostruko, pa šta ostane energije za posao.”
Autorski tim predstave pored Marije Medenice čine Divna Stojanov i Maja Grgić, saradnice na tekstu i režiji, Irena Popović Dragović, kompozitorka, Marina Sremac, kostimografkinja, Srđan Doroški, fotografija i Srđan Radaković, saradnik na izradi video materijala.
