Поштовани,

Обраћам вам се са захтјевом да, у складу са својим надлежностима, размотрите предлог да ЈУ Народна библиотека Будве понесе име др Мирослава Лукетића.

Др Мирослав Лукетић био је јединствена личност овог простора, а његов животни лук свједочанство једног великог и бурног времена наше заједничке историје. Својим животом и радом оставио је неизбрисив траг у историографији, публицистици и културном стваралаштву Паштровића, града Будве и ширег простора којег је сматрао својом домовином. Зато сматрам да је оправдано покренути иницијативу да установа на чијем сте челу понесе његово име.

У Националној библиотеци Црне Горе на Цетињу, радио је као руководилац одјељења и помоћник директора 1960-1972; био је директор Културног центра у Будви 1972-1976; директор Историјског архива Будве од оснивања до пензионисања 1976-1993. У научној и стручној периодици објавио је више од сто прилога из културне историје Црне Горе и завичајне историје. Уредник је и покретач више монографских и периодичних издања: „Приморске новине“, „Паштровски алманах“, „Матица Боке“, „Баштина” и др.

         У Будви је развио издавачку дјелатност, формирао едицију ”Медитеран”, организовао друштво ”Кањош”, унаприједио рад Библиотеке и Модерне галерије, формирао галерију „Санта Марија”. Један је од организатора „Игара Југа” и фестивала ”Дани музике“. Својим радом допринио да Будва постане значајан културни центар у земљи. Организовао је и афирмисао рад Архива Будве; иницирао формирање Љубишиног Спомен дома. У науци, библиотекарству, архивистици и информатици вршио је одговорне функције: предсједник Друштва библиотекара и Друштва архивских радника Црне Горе, предсједник Савеза архивских радника Југославије, члан савјета СНТИЈ-а, члан Комисије УНЕСКА, делегат РСИЗ за науку и др. Аутор је капиталних научних пројеката: Црногорска библиографија 1494-1994; Издавање извора за историју Црне Горе; Научно-информативни систем Црне Горе (коаутор). Био је члан редакције Енциклопедије Црне Горе.      

У научној и стручној периодици објавио је више од сто прилога из културне историје Црне Горе и завичајне историје. Уредник је и покретач више монографских и периодичних издања: „Приморске новине“, „Паштровски алманах“, „Матица Боке“, „Баштина” и др. Његово посљедње, двотомно дјело “Културна баштина” у издању Библиотеке Будве, представља синтезу његовог систематског и разнородног рада на пољу културне баштине овог простора.

 У радовима др Лукетића сачувано је све оно најврједније из историје, архивистике, библиотечког пословања, којима се у свом научном раду руководио, а што овој иницијативи даје додатну утемељеност.

           Ово је само дјелић импресивне биографије овог великог ствараоца, нашег драгог суграђанина чији одлазак представља велику рану у ткиву града чији је вјерни хроничар био. Траг који је оставио у институцијама Будве неизбрисив је. Зато смо као његови савременици дужни да његујемо сјећање на овог великог човјека и његово дјело. Први и значајан корак у том правцу, увјерен сам, је ова иницијатива - да наша Библиотека добије његово име и овјековјечи сјећање на др Мирослава Лукетића.