Obrazlažući izbor naslova za poslednju zbirku eseja, Petković ističe: „Pokušao sam da, imenujući Kolumbovo jaje kao simbol simplifikacije, imenujem i ljudsku potrebu da se znanje istovremeno mistifikuje i banalizuje. U knjizi se otprilike kaže sledeće: Kolumbo traži da mu se donese jaje, postavlja pitanje može li jaje da stoji uspravno, što nikome, naravno, ne polazi za rukom, i onda dolazi do znanog nam rešenja, uz komentar koji se nameće sam od sebe: kada je delo učinjeno, tad svako raspolaže naknadnom pameću. Inače, ista se anegdota vezuje za slikara Filipa Bruneleskija, koji je navodno ovom Kolumbovom dosetkom pridobio firentinske čelnike za izgradnju kupole na katedrali. Kolumbov opit završio bi se neslavno ukoliko bismo pokušali sa živim jajetom. To je i dokaz da se manevri kojima se istina pretvara u dosetku a dosetka u istinu mogu primenjivati tek u ograničenoj meri”.

Radoslav Petković rođen je 1953. godine u Beogradu. Objavio je romane: “Put u Dvigrad” (1979, Nagrada „Miloš Crnjanski“), “Zapisi iz godine jagoda” (1983), “Senke na zidu” (1985), “Sudbina i komentari” (1993, nagrade: „Meša Selimović“ i „Borbina nagrada“ za najbolju knjigu godine, NIN-ova nagrada za najbolji roman godine) i “Savršeno sećanje na smrt” (2008, nagrada „Borisav Stanković“); knjige priča: “Izveštaj o kugi” (1989, „Andrićeva nagrada“) i “Čovek koji je živeo u snovima” (1998, „Vitalova nagrada“ za knjigu godine) i knjige esejističke proze “Ogled o mački” (1995), “O Mikelanđelu govoreći” (2006), “Vizantijski internet” (2007), “Upotreba vilenjaka” (2008) i “Događaj godine” (2010). Djela Radoslava Petkovića prevođena su na engleski, francuski, njemački, grčki, mađarski, bugarski, slovenački, slovački i makedonski jezik. Prevodio je sa engleskog Čestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona. Priče Radoslava Petkovića nalaze se u više antologija objavljenih u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Novom Sadu.
Sa autorom razgovor void prof. dr Vladislava Gordić Petković.