Predstava afirmiše kulturnu baštinu Budve, a konceptualno je inspirisana modernim evropskim teatrom za djecu i ima za temu misao da uspjeh i ljubav ne zavise od staleža u kojem je neko počeo svoje životno putovanje. Reprizno igranje na programu 9. Festivala Ćirilicom je sjutradan, 6. septembra na Trgu između crkava u 20 časova, dok će u Petrovcu biti igrana 7. septembra u Spomen- domu Crvena komuna u 19 časova.
Tekst i režiju predstave Površko potpisuje Mateja Popović, kostime je uradio Srđan Perić, muziku komponovao Marko Vesić, dok je za scenografiju bio zadužen Čiča- Mičin tim. U predstavi igraju: Ivan Mihailović, Anka Gaćeša, Novak Radulović, Dragan Petrović, Jovana Berić i Stojan Đorđević.
Površko je borac s vrtoglavim virovima i morskim hirovima, krotitelj talasa i morski pljačkaš iliti gusar. Međutim, uzburkana dešavanja mijenjaju tu njegovu svakodnevnicu i vode ga kroz neočekivanu buru i avanturu. On je na putu da postane kralj. Zbog toga mora da promijeni neke svoje navike, jer – „Lako je svima kad je plima ali se po oseci poznaju junaci“. Iako su pred njim mnoge nejasnosti i opasnosti, Površko ne posustaje i ne odustaje. Zarad ljubavi istrajava i time dokazuje da ne postoje nemoguće ljubavi i da "bez obzira na porijeklo, srce je reklo šta je reklo."
Priča o Površku, dubrovačkom vlastelinu i gospodaru Budve, malo je poznata i među Budvanima, iako na zidinama Starog grada stoji tabla sa informacijama o Površku. Budući gospodarem Budve, smatra se da je Površko grad sam kupio ili dobio na poklon od Balšića pošto im je učinio izvjesne usluge. U periodu od 1362-1363. godine Površko je gospodario Budvom priznajući vrhovnu vlast Balšića. U jednom trenutku se zamjerio Peraštanima, a strahovalo se od napada Kotorana, pa su zapovjedniku galije izdata posebna naređenja u slučaju da se loše slutnje ostvare. Međutim, kada je gslija zaplovila put Dubrovnika, Budvu su tokom noći napali Peraštani koji su osvojeni grad naknadno predali Balšićima. Tokom prvih godina vladavine cara Uroša Budva je postala predmetom sukoba između feudalnih gospodara. Nestabilne prilike iskoristio je Površko, koji je ranije vjerovatno bio kastelan Budve. U jesen 1361. Površko se pominje kao dominus Budoe. Dubrovčani su ga smatrali samostalnim u odnosu na Balšiće kao gospodara zaleđa.
