Горан Петровић (Kраљево, 1961) објавио је књигу кратке прозе Савети за лакши живот (1989), роман Атлас описан небом (1993), збирку приповједака Острво и околне приче (1996), роман Опсада цркве Светог Спаса (1997), роман Ситничарница „Kод срећне руке“ (2000), збирку приповједака Ближњи (2002), књигу изабране кратке прозе Све што знам о времену (2003), драмски текст Скела (2004), збирку приповједака Разлике (2006), књигу записа Претраживач (2007), новелу Испод таванице која се љуспа (2010) и драмски текст Матица (2011). Петровићеви романи и приче објављени су у преко сто издања, од чега педесет у преводу на француски, руски, шпански, њемачки, италијански, бугарски, словеначки, пољски, украјински, македонски, енглески, мађарски, чешки, словачки, грчки, холандски и персијски језик.
Двадесетак његових прича је заступљено у антологијама српске приче у земљи и иностранству. Нека од Петровићевих дјела су адаптирана за позориште, телевизију и радио: Опсада цркве Светог Спаса (драматизација и режија Kокан Младеновић), Народно позориште Сомбор, 2002; Скела (по сопственом тексту, продукција Народно позориште у Београду, режија Kокан Младеновић), Орашац, 2004; радио-драма Богородица и друга виђења (драматизација Сања Милић, режија Нађа Јањетовић), Драмски програм Радио Београда, 2007; телевизијски филм Ближњи (по сопственом сценарију, режија Мишко Милојевић), Драмски програм РТС-а, 2008; радио-драма Изнад пет трошних саксија (драматизација и режија Страхиња Млађеновић), Драмски програм Радија Нови Сад, 2011; Матица (по сопственом драмском тексту, режија Рахим Бурхан), Атеље 212, 2011.
Добитник је више књижевних признања, међу којима су књижевна стипендија Фонда Борислава Пекића, награда „Меша Селимовић“, Нинова награда за роман године, „Виталова“ награда, „Рачанска повеља“, награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, награде „Борисав Станковић“, „Светозар Ћоровић“, „Иво Андрић“, „Лаза Kостић“ и др. Члан је Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1. новембра 2012. године.
Програме друге Књижевне комуне које организује Народна библиотека Будве подржали су: ЈУ Музеји и галерије Будве, Туристичка организација Будве и ХТП Будванска ривијера.
