Kako Inspektor navodi u zapisnicima, nadzor je prekinut zbog protesta građana koji su se okupili na ovo mulo pa je nastavljen 14. 10. u prostorijama Javnog preduzeća. S druge strane prestavnici građana su u utorak 13. 10., na sastanku u Javnom preduzeću saopštili da protestvuju jer ne žele da se tehnička plovila firme „Briv Construction“ ponovo vežu na ovo pristanište. 

U medijskim izvještajima o uzavreloj atmosferi oko korišćenja pristana navedeno je i to da građani „sumnjaju da JP Morsko dobro namjerava da izađe u susret „Briv-u i traže da im ne popušta“. 

Na sastanku sa predstavnicima građana i u zvaničnom zapisniku Inspektora naglasili smo da Javno Preduzeće već desetak godina nastoji obezbijediti preduslove za regularno korišćenje pristaništa čineći sve što smo po zakonu obavezni i na što su ukazivali nadležni državni organi pa i više od obaveza.

JP Morsko dobro nije organ uprave pa ne može donositi rješenja o poštovanju reda niti kažnjavati prekršioce. Zato smo, po prigovorima građana vezanim za nered na Bazdanju, prijave uredno dostavljali raznim inspekcijskim a najčešće Lučkoj Kapetaniji.

U jednom periodu se Inspekcija sigurnosti plovidbe proglašavala nenadležnom pa nije reagovala. Kad je riješeno pitanje nadležnosti trebalo je da se utvrdi status mula Bazdanj jer bez toga inspekcija još uvijek, navodno, nije mogla reagovati. Kad se naruše tradicija i običajno pravo, samo državni organi (inspekcije), mogu uspostaviti red. Dakle, za ovakve slučajeve trebalo bi imati do tančina preciziranu regulativu. Naši aktuelni propisi, koji definišu status objekata obalne infrastrukture, seodnose samo na luke dok su izostavljene ponte i mandraći - mala pristaništa i privezišta a u katastarskoj evidenciji za parcelu na kojoj je mulo/ pristanište Bazdanj upisanna je namjena „Šuma 3. klase“. U takvim okolnostima a s ciljem zaštite javnog interesa i urednog korišćenja morskog dobra,  JP Morsko dobro je pokrenulo inicijativu da se u Programu privremenih objekata,Bazdanj i druge frekventnije ponte, definišu kao pristaništa, bez mogućnosti njihovog korišćenja za duže vezivanje plovila.

Opet u cilju uspostavljanja reda, na osnovu Programa, sproveli smo zakonski postupak ustupanja pristanista na korišćenje kako bi dobili operatera koji će sprovoditi red na pristanistu prema uslovima utvrdjenim Programom i definisanim ugovorom o zakupu.

Od 2016. do 2018. godine zakupac pristanista je bilo Javno komunalno preduzece Tivat čime je uspostavljen red na ovom pristaništu. 2018 godine smo upoznati sa promjenom u Listu nepokrenosti Uprave za nekretnine u kojem je konstatovana „zabrana otuđenja i ograničenja“ za kat. parcelu na kojoj je pristanište a susjedna parcela preko koje je kolski prilaz pristanu je upisana u vlasnistvo fizickog lica. To je bio razlog da u periodu nakon 2018 g. ne ustupamo pristaniste. U Programu objekata obalne infraktruture od 2019 g. i dalje je Bazdanj definisan kao pristanište što je obilježeno tablom na samom pristanistu. Predhodno je JP Morsko dobro uradilo „Nautički plan“ za Bazdanj na osnovu kojeg smo i sanirali ovo pristaniste.Sadašnjim stavom inspektora da se Bazdanj tretira kao pristanište i to za plovila manje dužine od njegovog čeonog dijela, definitivno se utvrđuje željeni režim korišćenja ovog objekta.

Kao preduzeće koje ima operativnu a ne upravnu funkciju, aktivno radimo na zaštiti, sanaciji i uređenju ponti i mandraća. Svo vrijeme ukazujemo na potrebu unapređenja regulatornog okvira a kroz učešće u pripremama propisa uspjeli smo afirmisati stavove po kojima su kod nas definisani pojmovi „komunalnog veza“, „gradske luke“ i sl. Zato smatramo da smo uradili i više od formalnih obaveza i uvjeravamo sve da nema bojazni da će ovo Javno Preduzeće odustati od rada u javnom interesu i uspostavljanja reda u korišćenju morskog dobra.