Viceguverner Centralne banke Crne Gore, Nikola Fabris, u intervjuu CdM-u govori o predviđanjima da li će u ovoj godini doći do globalnog usporavanja ekonomskog rasta, kao i šta Crna Gora može da učini ukoliko do toga dođe. Fabris, između ostalog, govori i o ključnim potencijalima Crne Gore za privlačenje stranih direktnih investicija, ali i o stanju u bankarskom sektoru i kako se može povećati izvoz…
Viceguverner Centralne banke (CBCG) Nikola Fabris je rekao da u 2020. godini ne treba očekivati smanjenje kreditiranja građana i privrede, a ni rast kamatnih stopa.
Ove godine ne možemo očekivati veliki skok životnog standarda, kazao je viceguverner Centralne banke Nikola Fabris za Atlas TV. Da nije bilo garancija za Kombinat aluminijuma Podgorica KAP i izvršnih presuda budžetski deficit, kako kaže Fabris, u prethodnoj godini iznosio bi svega jedan odsto. On je istakao da se dobar trend naplate javnih prihoda nastavlja i dadaje da je samo u januaru ove godine naplaćeno 28 odsto više u odnosu na prošlu godinu.
Blog Nikole Fabrisa:
Dok je osamdesetih i devedesetih godina važila za „društvo bogatih“ svi su hrlili u Evropsku uniju. Veliki broj zemalja, poput Španije, Irske i Grčke je doživeo, pravi privredni preporod nakon ulaska u EU. Ipak, sa druge strane neke bogate zemlje poput Švajcarske i Norveške, nisu želele u EU. Nakon kraha socijalizma, nastala je prava trka ko će pre ući u EU. Od tada EU je dobila 13 novih članica, ali snovi o brzom ekonomskom razvoju ulaskom u EU se nisu ostvarili. Globalna finansijska kriza je dodatno raspršila ove snove. Evropska unija je zapala u recesiju, jedan broj zemalja je upao u duboku finansijsku krizu. Kriza je najteže pogodila Grčku, Portugaliju i Irsku, a ozbiljno su se „ljuljale“ i Španija i Italija. Tada se desilo ono što je prije samo nekoliko godina izgledalo nezamislivo, da do juče bogate zemlje EU, „zakucaju na vrata“ MMF-a tražeći spasonosne kredite. Novi udarac Evropskoj Unije je zadao Island, formalno odustajući od daljih pregovora o pristupanju EU.
Blog Nikole Fabrisa:
U domenu fiskalne politike u prethodnom periodu je primenjen čitav niz poreskih reformi, od kojih je većina dala dobre rezulate, ali imajući u vidu i dalje visok nivo javnog duga i prisustvo budžetskog deficita biće potrebne i nove poreske reforme. U pitanju je vrlo osetljiva oblast, jer često povećanje poreza ne mora dati očekivane efekte u vidu rasta poreskog prihoda. Tako, na primer još davne 1728. godine, tada poznati ekonomista, Dž. Svift je izneo ideju da ukoliko se neka grana oporezuje iznad uobičajene poreske stope onda će poreski prihodi naplaćeni u toj grani biti manji za jednu polovinu. Takođe, čuvena je Sviftova izreka da kada su u pitanju porezi i carine dva i dva nisu četiri, nego najčešće jedan.
Nikola Fabris, Viceguverner Centralne Banke Crne Gore, ove nedelje počinje svoj mjesečni blog eksluzivno na našem portalu:
