„In vino veritas“, govorili su stari Rimljani, a degustacija vina oduvjek je bila dokaz prefinjenosti čula ukusa. Po bontonu, ispijanje vina predstavlja statusni simbol i veoma skup hobi.

Potrebno je da imate bar osnovno znanje o ugostiteljstvu ukoliko time želite da se bavite. Za to su potrebne godine učenja, usavršavanja, uspona i padova, uspjeha i neuspjeha, pravih i pogrešnih poteza. To se zove iskustvo. Bez toga možete da otvorite jedino lokal koji ćete vrlo brzo i zatvoriti. Svjedoci smo bezbroj takvih primjera. Od toga, nekoliko je tipičnih scenarija za brzopleto pokretanje ugostiteljskog posla. 
Prođimo zajedno kroz njih.

Crush Wine Station zajedno sa hotelom Square Nine iz Beograda organizuje večeru koja je bazirana na jelovniku iz 1899. godine.

Danas sam ponovo imao priliku da vidim toksičnu poslovnu politiku u praksi – nešto što ne bi trebalo da se događa, a događa se stalno.

Istina, nema veze sa ugostiteljstvom ili hotelijerstvom, ali ima veze sa pristupom poslovanju i tretmanu klijenata/gostiju.

Čitajući razne relevantne (i manje relevantne) časopise koji se tiču struke, kao i novine, magazine i slične publikacije, nailazim iznova na isti "sindrom".

"Kako da..." iza ovog početka, možete proizvoljno ubaciti šta god vam prvo prodje kroz glavu - "promjeniti automobilsku gumu", "ušiti dugme", "uživati u vinu" ili nešto slično.

Upravo ovo (pret)poslednje mi bode oči, jer se postavljaju (uglavnom) neka kruta pravila u nečemu što prvenstveno treba da predstavlja uživanje.

Zato se neću baviti "Kako da uživate u vinu" tematikom - baviću se opisom i pristupom koji bih Vam preporučio.

Naslov predstavlja rečenicu koja mi se urezala u pamćenje, a čuo sam je od jedne veoma uspješne i veoma pametne žene. To je bilo poslije mog povratka iz Amerike.

Sa relativno malo iskustva (oko 3 mjeseca) u ugostiteljstvu, otišao sam u Ameriku i tamo iskusio njihov pristup usluzi. Njihov pristup, u praksi se nije baš slagao sa mojim vidjenjem, ali se slagao u potpunosti duhom – usluga nije posluga. Osim toga, mislim da je njihovo ugostiteljstvo katastrofa.

Specifičnost ugostiteljstva je upravo u tome što za početničke pozicije – entry level, nije potrebna nikakva škola, osim možda dobrog vaspitanja i malo životnog iskustva – sve ostalo se može naučiti. Nisi ugostitelj ako nosiš četiri tanjira, ali bi ugostitelj, izmedju ostalog, trebao da zna da nosi četiri tanjira.

Često, dobro vaspitanje je opcionalno. Upravo u tome, leži i problem, veoma često se prelazi iz uslužnog karaktera posla, u jedan servilan, a to nije dobro. Postavite li se u situaciju da su osobe koje vam dolaze u “goste” bolje ili mnogo bolje od vas, odmah za sobom povlačite niz negativnih odlika:

Sommelier (pravilno se čita i izgovara kao “somelije”) predstavlja osobu (najčešće u restoranu ili hotelu) specijalizovanu za rad sa vinima. Danas se kod nas sommelier-i, mogu naći u nekoliko vrhunskih restorana. U našem jeziku postoji izraz “vinonoša”, za koji ipak mislim da nije adekvatan, jer je sommelier mnogo više od nekoga ko samo “nosi vino”, ali ćemo o tome saznati nešto više kasnije.