Danas sam ponovo imao priliku da vidim toksičnu poslovnu politiku u praksi – nešto što ne bi trebalo da se događa, a događa se stalno.

Istina, nema veze sa ugostiteljstvom ili hotelijerstvom, ali ima veze sa pristupom poslovanju i tretmanu klijenata/gostiju.

Čitajući razne relevantne (i manje relevantne) časopise koji se tiču struke, kao i novine, magazine i slične publikacije, nailazim iznova na isti "sindrom".

"Kako da..." iza ovog početka, možete proizvoljno ubaciti šta god vam prvo prodje kroz glavu - "promjeniti automobilsku gumu", "ušiti dugme", "uživati u vinu" ili nešto slično.

Upravo ovo (pret)poslednje mi bode oči, jer se postavljaju (uglavnom) neka kruta pravila u nečemu što prvenstveno treba da predstavlja uživanje.

Zato se neću baviti "Kako da uživate u vinu" tematikom - baviću se opisom i pristupom koji bih Vam preporučio.

Naslov predstavlja rečenicu koja mi se urezala u pamćenje, a čuo sam je od jedne veoma uspješne i veoma pametne žene. To je bilo poslije mog povratka iz Amerike.

Sa relativno malo iskustva (oko 3 mjeseca) u ugostiteljstvu, otišao sam u Ameriku i tamo iskusio njihov pristup usluzi. Njihov pristup, u praksi se nije baš slagao sa mojim vidjenjem, ali se slagao u potpunosti duhom – usluga nije posluga. Osim toga, mislim da je njihovo ugostiteljstvo katastrofa.

Specifičnost ugostiteljstva je upravo u tome što za početničke pozicije – entry level, nije potrebna nikakva škola, osim možda dobrog vaspitanja i malo životnog iskustva – sve ostalo se može naučiti. Nisi ugostitelj ako nosiš četiri tanjira, ali bi ugostitelj, izmedju ostalog, trebao da zna da nosi četiri tanjira.

Često, dobro vaspitanje je opcionalno. Upravo u tome, leži i problem, veoma često se prelazi iz uslužnog karaktera posla, u jedan servilan, a to nije dobro. Postavite li se u situaciju da su osobe koje vam dolaze u “goste” bolje ili mnogo bolje od vas, odmah za sobom povlačite niz negativnih odlika:

Sommelier (pravilno se čita i izgovara kao “somelije”) predstavlja osobu (najčešće u restoranu ili hotelu) specijalizovanu za rad sa vinima. Danas se kod nas sommelier-i, mogu naći u nekoliko vrhunskih restorana. U našem jeziku postoji izraz “vinonoša”, za koji ipak mislim da nije adekvatan, jer je sommelier mnogo više od nekoga ko samo “nosi vino”, ali ćemo o tome saznati nešto više kasnije.

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Kontakt: primorske@kulturnicentar.me

NVO Kulturni centar, Budva, Primorski bataljon bb

Najnovije vijesti